Srpski umetnici (slikari, vajari, grafičari, novomedijski umetnici itd.) u velikom broju uspešno predstavljaju Srbiju u inostranstvu kroz izložbe. Kao što je reprezentativcima plivačima neophodan bazen da bi na najvećim svetskim smotrama doneli Srbiji zlato, tako je i umetnicima neophodan pristupačan prostor kako bi mogli da se posvete ostvarivanju rezultata a ne traženju prostora za rad. Zahtevamo isključivo ono što je odavno standard u okolnim državama. Trenutno oko pedeset umetnika radi u zapuštenom prostoru fabrike Jugošped, ali im je poručeno dačak i tamo nisu poželjni jer je taj prostor namenjen Beogradu na vodi. Danas neki od vodećih umetnika kiriju plaćaju netransparentno, kreću se kroz memljive kancelarije sa dotrajalim instalacijama i stvaraju kapitalna dela srpske umetnosti u nebezbednim uslovima. Istovremeno, grad Beograd ima u svom posedu oko 150 ateljea namenjenih umetnicima o čijoj sudbini se ne zna ništa. Komisija se nije sastala od 2011. godine. Svedoci smo da su u prošlosti ateljee otkupljivali podobni ljudi kako bi ih izdavali kao garsonjere. Tražimo sistemsko rešenje koje će biti dugotrajno, održivo i transparentno. Postojeći prostor Jugošpeda se može preurediti tako da postane uslovan, po ugledu na rešenje koje je primenjeno u Beču: prostor bi bio podeljen na tačan broj ateljea koji bi se dodeljivali na javnom konkursu na određeni vremenski period. O tome bi odlučivala stručna komisija naših najuvaženijih umetnika, a korisnici prostora bi nakon dobijanja prostora za rad morali da završe ciklus sa kojim su konkurisali. Na taj način bi mladim i talentovanim umetnicima bilo omogućeno da započnu svoju karijeru, a oni koji su već etablirani ne bi morali da brinu o tome da će se njihovi umetnički radovi sutra neće naći na ulici. Mi ne zahtevamo socijalnu pomoć, već dogovor. To podrazumeva da bi umetnici plaćali troškove korišćenja prostora po subvencionisanim cenama, jer je kultura istorijski jedan od najvećih nacionalnih resursa i u današnjem svetu je neophodno da iza kulture stane matična država, jer je samo tako moguće, uz sav talenat, ići u korak sa svetom. U proteklim danima smo bili svedoci da je država primorana da kupuje umetnine i vraća ih u zemlju. Kako u budućnosti ne bi došli u istu situaciju, neophodno je rešiti ovaj problem. Profesor i akademik Mrđan Bajić je dao podršku sledećim rečima: “Podržavam ovu akciju i projekat - okrenut rešavanju postojećih problema - pre svega kao nekadašnji profesor u čijoj je klasi diplomiralo zaista na stotinu studenata, od kojih su mnogi pouzdani deo ovdašnje likovne scene, a od kojih bukvalno niko nije dobio na upotrebu radni prostor u ovom gradu - proverljivo je. Osim jednog i bukvalno jednog - koji je na sličnom konkursu - kako to ovi mladi ljudi sada predlažu - dobio radni prostor ali u jednom drugom gradu - u Ljubljani.“ Priča o srpskoj umetnosti je priča o ljudima sa tragičnim sudbinama, Nadežda Petrović je otišla u smrt za svoju zemlju, Milan Milovanović je oslepeo, Borislav Pekić je zatvaran, a Crnjanski i Kiš su proterani. Hajde da budemo prva generacija koja će umetnicima obezbediti da dostojanstveno rade u svojoj zemlji! Potpiši peticiju Prostor za umetnost! Pokretači: dr um. Luka Tripković, asistent, Fakultet likovnih umetnosti dr um. Nemanja Nikolić, docent, Fakultet likovnih umetnosti Peticiju podržali: Akademik Mrđan Bajić, redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti u penziji; Profesor emeritus Ćedomir Vasić, nekadašnji rektor Univerziteta umetnosti i redovni profesor Fakulteta likovnih umetnosti; Istoričarka umetnosti i kustoskinja Biljana Tomić, dugogodišnja urednica likovnog programa SKC-a;

Da li postoji odgovornost države i njenih institucija u tome što su igre na sreću postale svakodnevnica velikog broja mladih ljudi širom Srbije? Da li smo mi odgovorni da najmlađima obezbedimo zdravo životno okruženje ili ćemo se kriti iza odgovornosti roditelja da vaspitaju svoje dete? Da li nam je svima okej da se igre na sreću promovišu kao nešto što je cool, zabava, bezazleni provod? Iskustva iz različitih zemalja sveta ukazuju na važnost karakteristika kulture i društva za oblikovanje životnog stila mladih. Ako reklamirate igare na sreću kao vid zabave, pri čemu je akcenat na riziku, neizvesnosti, smelosti, to može, i vrlo često podstiče želju mladih da probaju ovaj vid “zabave”. Sama činjenica da im je to zabranjeno još više postaje izazov koji “treba probati”. Naravno, u početku kockanje kod njih zaista može biti vid zabave, ali uz odsustvo kontrole lako može dovesti do razvoja bolesti zavisnosti. Pa ko je tu odgovoran? U periodu adolescencije dolazi do pomeranja odnosa moći između roditelja i deteta i to je normalan proces koji je važan za rast i razvoj porodičnog funkcionisanja. Roditeljima u tom period opada autoritet nad decom, a adolescenti prednost daju osobama iz svog okruženja koje za njih predstavljaju idole. Imajući to u vidu, veoma je važno obezbediti zdravo društveno okruženje i na taj način pomoć roditeljima prilikom vaspitanja dece. Ali nisu samo mladi ugroženi. Promocija igara na sreću je loša u svim sferama društva, ali kod nas može biti i dodatno alarmantna imajući u vidu naš životni standard. Na primer, kroz ove reklame se propagira narativ o bogaćenju kroz kockanje, pa tako osobe sa niskim ekonomskim primanjima mogu doživeti klađenje kao vid borbe protiv siromštva, mesto gde se nadate da ćete “zaraditi” da preživite taj mesec. Briga o mladima i o našem mentalnom zdravlju je odgovornost svih nas; samo zajedničkim naporima možemo se izboriti za zdravo društveno okruženje. Prvi korak smo napravili, prepoznali smo lošu praksu reklamiranja igara na sreću. Hajde da što više nas potpiše ovu peticiju, na taj način ćemo poslati nedvosmislenu poruku da brinemo za naše mlade, za naše porodice, prijatelje i za nas same. Potpišimo peticiju – pošaljimo jasnu poruku vlasti da želimo odgovornije društvo, društvo u kome se ne promoviše ono što dovodi do razvoja bolesti zavisnosti.

Budući da se nezaposleni ljudi, odnosno ljudi bez ikakvih primanja nalaze u situaciji da moraju da plaćaju iz svog džepa odlazak kod lekara, a postavlja se pitanje odakle, ako nemaju primanja, potrebno je da država pokriva troškove osiguranja za te ljude, kako bi kao i svi drugi mogli da idu kod lekara o trošku državnog zdravstvenog osiguranja, posebno zato što spadaju u socijalno ugroženu kategoriju ljudi.

Odsečenost sela od pruge koja prolazi kroz njega je veliki problem, jer je železnička stanica udaljena 6 kilometara od sela. U nemogućnosti smo nalaženja adekvatnog rešenja odlaska na stanicu i povratka sa stanice u selo. Čak ne postoji ni trotoar na relaciji Čortanovci - Železničla stanica. Važno je vratiti stanicu selu jer se time olakšava veza ovog skrajnutog sela sa većim centrima. Važno je vratiti stanicu selu, jer se na takav način podstiče njegov razvoj. A sa položajem ove stanice selo je diskriminisano.

Kamenolom koji već duži niz godina svojim radom uništava reku Rašku ne zaslužuje da postoji. Biljni i životinjski svet je doveden do potpunog istrebljenja. Nekada poznata reka Raška po rečnoj pastrmci dovedena je do toga da ribe i ostali vodozemci više ne žive u njoj. U reci na kojoj su mnoge generacije naučile da plivaju, danas niko ni noge ne pokvasi, jer je reka uništena prašinom koja se ispušta iz kamenoloma. Vratimo reci prozirnu boju vode. Reka Raška ne sme biti bela i puna mulja iz kamenoloma. Zaustavimo bahatog tajkuna koji zarad ličnog profita uništava živote svih nas.

Planira se rušenje kompleksa Beogradskog sajma, pod maskom organizacije manifestacije “EXPO 2027”. Najavljuje se izgradnja novog sajamskog kompleksa na plodnim surčinskim njivama. Kroz dirigovane tekstove i priloge na režimskim medijima, priprema se teren, da atraktivni prostor između Bulevara vojvode Mišića i reke Save, postane plen Beograda na vodi. Pod gusenicama bagera bi se našle četiri velike hale, dok bi građevinske srebroljubce preživela jedino Hala 1, jer je ona zaštićena zakonom. Umesto ovog maestralnog dela posleratne jugoslovenske arhitekture, namerava se izgradnja gusto načičkanih stambenih višespratnica. Beogradski sajam je u arhitektonskom smislu dragocenost, a u trenutku kada je napravljen bio je veliki evropski projekat, potvrda snažne kulturne svesti u to vreme. Četiri ikonične hale se ne smeju posmatrati zasebno, van svog konteksta, vec kao jedinstveni arhitektonsko-urbanistički kompleks. One su bile svetsko čudo za vreme u kome su građene i nešto najreprezentativnje u bivšoj Jugoslaviji. A sistem prenapretnutog betona koji je Branko Žeželj razvio, je nešto čime se trebamo ponositi. A ne rušiti ga! Ovom peticijom zahtevamo da se pokrene postupak zaštite celog kompleksa Beogradskog sajma. Sajam je naše kulturno nasleđe, deo našeg kulturnog identiteta, arhitektonsko i konstruktivno remek-delo! Sajam prethodnih sedam decenija, nije bio samo objekat komercijalne namene, bio je u službi građana tokom poplava 2014. godine, karantina za vreme virusa korona, punkt za vakcinisanje. Generacije studenata u njemu su polagale prijemne ispite za fakultete. U kriznim situacijama uvek bio tu za Beograđane i sada je došlo vreme da ga zaštitimo, da bi služio i budućim generacijama! Potpišite peticiju! Obavestite komšije i rodbinu. Sajam će nam se sigurno odužiti.

Planirana urbanizacija Ribničkog jezera - jedinog rezervoara pijaće vode na Zlatiboru, preti da u potpunosti ostavi bez pijaće vode sve stanovnike i goste Zlatibora, Čajetine i okolnih sela! Skupština Opštine Čajetina na nedavno održanoj sednici je odobrila sraman zahtev za postavljanje "plovećih objekata i dokova" na jezeru, čime se praktično započinje njegova urbanizacija i stavljanje u turističke svrhe, bez ikakve obezbeđene alternative kada je u pitanju vodosnabdevanje žitelja opštine Čajetina. Ovu peticiju treba da potpišu svi jer se na Zlatiboru već decenijama prirodni resursi nenamenski i neodrživo troši, a pravljenjem turističkih sadržaja u ovom delu netaknute prirode i pre svega nezonirane zone Parka prirode Zlatibor, direktno bi se uticalo na ispravnost i kvalilet vode za piće. Ovo pitanje nije samo lokalnog karaktera iako je nama goruće, već treba da shvatimo da svi imamo pravo na čistu i ispravnu pijaću vodu i da nam to niko ne može oduzeti. Voda = život

Zato što je ovo najbolji izbor prevoza za kategorije stanovnika: zaposleni, studenti i đaci. Ovo je najekonomičnije, vremenski i ekološki najprihvatljije rešenje za meštane svih mesta od Vršca do Beograda ( Vršac, Vlajkovac, Uljma, Nikolinci, Banatski Karlovac, Alibunar, Vladimirovac, Banatsko Novo Selo, Pančevo)

Osnovnoškolsko obrazovanje je obavezno za svu decu naše države, a to ujedno znači da roditelji imaju obavezu da svojoj deci obezbede udžbenike i propratna nastavna sredstva. Cifre koje su neophodne da se to sve obezbedi nisu male. Komplet udžbenika za učenike od prvog do četvrtog se kreću od 9000 do 12000 dinara, dok za učenike od petog do osmog razreda između 15000 i 20000 dinara. Odnosno, roditelj koji prima minimalac bi morao da odvoji trećinu ili čak polovinu svoje plate kako bi finansirao udžbenike za samo jedno dete, da ne pominjemo sveske, pribor, ranac, garderobu… Što je porodica bogatija mališanima, to joj je veći izazov da finansijski prebrodi kraj avgusta i adekvatno pripremi decu za školu. Imajući u vidu da se često ističе da nas je sve manje, da je bitno imati porodicu i što više dece, hajde da onda porodicama pokažemo da nam je stalo do njih i njihove dece i potrudimo se da dobiju besplatne udžbenike. Ideja da država obezbedi osnovcima besplatne udžbenike nije nova, niti je bilo čiji hir. Mnoge zemlje su uvele besplatne udžbenike, neke od tih zemalja su i Crna Gora, Makedonija, Češka, Slovačka, Austrija, Nemačka…spisak je podugačak. Ovom spisku možemo dodati i Beograd. Da, osnovci iz Beograda i ove godine će imati besplatne udžbenike…ali, šta je sa ostatkom Srbije? Ulaganje u obrazovanje mladih je važnо za normalan rast društva. Drago nam je što deca iz nekih gradova imaju besplatne udžbenike, samo još treba da se izborimo da oni ne budu privilegovani, već da tako bude i u celoj Srbiji. Tim Kreni-Promeni

Problem nije samo izgradnja puta već to zbog čega se ona sprovodi i kakvu nam štetu nanosi. Na takozvanom Maxijevom igralištu se nalazi prelepa travnata površina sa drvećem, mnoga stabla su vec posečena, a poljane uskoro neće biti, jer je u planu izgradnja zgrade. Da bi se zgrada izgradila neophodno je da postoji put, odnosno, prilaz zgradi. Pod izgovorom da je Planom detaljne regulacije iz 2008.godine predviđeno, zdravo drveće staro i 50 godina su posekli, spravu sa igrališta uklonili, cevi za kanalizaciju doneli, sve to u prisustvu dece, koja su to plačući posmatrala. Tek kada je sve ovo uradjeno, direktor JP za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje nas je obavestio da će se uskoro početi sa radovima, uz obećenje da će dečije igralište biti ogradjeno. Naravno, ograđeno nije, čak i ako ograde, biće tik uz put sa dve saobraćajne trake. Ne želimo da se naša deca igraju pored puta, ne želimo da naša deca udišu izduvne gasove. Ko će odgovarati ako neko dete potrči za loptom, ne razmišljajuci o putu, jer je ovo do sada bilo bezbedno igralište? Bitna stvar je i to da se na poljani nalazi podstanica Toplane, pa se postavlja pitanje, ko će odgovarati ako dodje do oštećenja cevi? Parking je do sada bio problem, pa se nameće još jedno pitanje, gde ce se parkirati stanari 4 zgrade sa 11 spratova, ako naš parking postaje put? Subotičani, danas su ovo problemi Prozivke, sutra će biti problemi svih nas. Autor peticije: Grupa građana Prozivke za zdravo i bezbedno detinjstvo

U danima koje su obeležili tragični događaji i njima izazvana društvena kriza u kojoj se zatekla naša zemlja, Vlada Srbije je 4. maja 2023. usvojila predlog Zakona o planiranju i izgradnji. Ovaj predlog Zakona predviđa ukidanje naplate za konverziju zemljišta kojom se pravo korišćenja prevodi u pravo svojine nad zemljištem. Time se zemljište u javnoj svojini poklanja domaćim i stranim investitorima koji su pravo korišćenja nad hektarima građevinskog zemljišta stekli, u velikom broju kroz diskutabilne privatizacije društvene i državne svojine i preduzeća. Ukidanje naknade za konverziju zemljišta omogućava da svako sa pravom korišćenja nad zemljištem u javnoj svojini, BESPLATNO postane vlasnik tog našeg dragocenog zajedničkog resursa. Ukidanje ove naknade predstavlja nov talas legalizovane pljačke javne svojine za račun malobrojnih, privilegovanih i bogatih, sa nesagledivim posledicama po srpsku ekonomiju, javni budžet i društvo u celini. Predlog Zakona je usvojen bez kredibilnih i robusnih analiza opravdanosti. Katastrofalne posledice ovog predloga Zakona su digle uzbunu među strukovnim udruženjima, kao i među nekim državnim institucijama. Savet za borbu protiv korupcije je ukazao da je predlog Zakona kojim se ukida naknada za konverziju zemljišta protivan javnom interesu i Ustavu Republike Srbije i apelovao na Vladu Srbije da poništi odluku o ukidanju naknade. Savet je takođe ukazao da se gubici po javni budžet od ukidanja naknade procenjuju na desetine milijardi evra, što predstavlja ozbiljnu štetu za budžet Grada Beograda i već osiromašene lokalne samouprave širom Srbije. Drastično manji priliv u javni budžet smanjuje ulaganja u javne servise i projekte za dobrobit i kvalitetniji život građana, kao što su nove škole, obdaništa, zdravstvene ustanove i objekti kulture. Zabrinjava i činjenica da će ukidanje naknade na konverziju građevinskog zemljišta podstaći dalju intenzivnu i nekontrolisanu stambenu izgradnju na najmanje 5.000 lokacija i izgradnju 15.000.000 novih kvadrata. Srbija je žrtva agresivne stambene izgradnje poslednjih decenija i ovaj predlog Zakona i reforme koje se predviđaju u domenu urbanog planiranja i izgradnje prete da prodube korupciju u građevinskoj industriji i prostornom planiranju a sve u cilju zaštite interesa krupnog kapitala i na štetu građana i javnog interesa. Sada je momenat da se čuju glas i zahtevi građana da se ovaj ANTIPATRIOTSKI Zakon momentalno povuče iz procedure. Potpiši peticiju! Sa vašim potpisima mi ćemo nastaviti institucionalnu borbu i pritisak na nadležne institucije kako bismo sprečili DALJU PLJAČKU I UNIŠTAVANJE NAŠE ZEMLJE. Nakon potpisivanja, zahtev peticije ćemo uručiti nadležnom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je predložilo nacrt Zakona. Peticiju ćemo uručiti i narodnim poslanicima sa apelom da KAŽU NE usvajanju PROTIV USTAVNOG Zakona ako se isti nađe na sednici Narodne Skupštine. Vreme je da se izborimo za pravednu Srbiju! Peticiju pokrenule: Asocijacija za razvoj grada Blokada Smrada Blok 8 "Kineski zid" Centar za održivi razvoj Srbije Društvo Stara Planina Eko Straža Eko Straža Novi Sad Ekološki centar "Stanište" Vršac Ekološki ustanak Ekološko udruženje Belorepan Ekološko udruženje Rzav Građanski pokret Bravo Građanski preokret Inicijativa Da blokovi prodišu Inicijativa odbranimo Teslu Institut za istraživanje korupcije Kareja iRevolucija Kreni-Promeni Marš sa Drine Nacionalna ekološka asocijacija NEA Nova Planska praksa NVO Svet i Dunav Odbranimo Šume Fruške Gore Organizacija za očuvanje prirode i životinja OSNA Organizacija Pro.Tok21 Podrinjski Antikorupcijski Tim PAKT Polekol Pravo na Vodu Sačuvajmo Gardoš i Zemun Savski nasip Šodroš Survivor Kamp Trash Hero Srbija Udruženje "Svest o važnosti atmosfere SOVA" Udruženje Ekomar Udruženje građana "Naša mesna zajednica" Udruženje Studenac Nova Varoš Udruženje za zaštitu šuma Novi Sad UG Bela Čaplja UG Komšije UG Unija treći Beograd ZA Naš Kej Za Zeleniji i Uređeniji Blok 44 ZAjednička Akcija Blok 70 i 70a Zemunski Zgubidani Profesori Arhitektonskog fakulteta Prof. dr Duško Kuzović, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. dr Danijela Milovanović Rodić, Docent, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. dr Marija Maruna, Departman za urbanizam, Arhitektonski fakultet, Univerzitet u Beogradu Prof. Milena Dragićević-Šešić, Faculty of Technical Sciences, University of Novi Sad Dr Milica Kočović De Santo, Stručni saradnik, Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

Svi znamo kako nas je ta sreda, 03.05.2023. godine promenila. Ostali smo nemi ispred onoga što se desilo našoj budućnosti, našoj deci. Medju 9 stradalih andjela našao se i Andrija Čikić. Dečak koji je sa 13 godina komponovao nešto što bi moglo postati himna koja će zauvek asocirati na taj tragični dan. Njegova kompozicija '' Emocije '' je ostavila dubok trag na mene. Njegova priča i njegov mali veliki život mi je promenio svest i otvorio oči da život posmatram iz drugog ugla. Bio je jedan od najplemenitijih predstavnika naše Srbije. Nažalost, ja, kao i mnogi drugi, nismo znali za njega i njegovu priču, nismo znali za uspehe i lepotu kojom je našu zemlju prikazao u najlepšem svetlu. Na televizijskom šou programu " Virtuozi " u Madjarskoj, Andrija je bio u top 30 najboljih mladih muzičara Srbije. Suvišno je govoriti o njegovoj kratkoj, a bogatoj karijeri koja je tragicno prekinuta. Zato hajde da ovom peticijom učinimo jedno dobro delo: da nove generacije ne zaborave ko je bio Andrija Čikić. Andrija ima web sajt, tako da ko zeli da procita vise o njemu to moze uraditi klikom na sledeci link: https://www.andrijacikic.com/wordpress/ Peticiju pokrenuo: Aleksa Ivić.