Godine 2020, izuzev nekoliko profesora, meštana i aktivista, skoro niko se nije bavio pitanjem zaštite doline Jadra od uništavanja od strane Rio Tinto. Nakon pokretanja javne kampanje, peticije i organizovanog rada na terenu, pokret Kreni-Promeni je, zajedno sa meštanima i drugim organizacijama iz alijanse SEOS, organizovao blokade koje su dovele do otkazivanja ovog projekta. I pored pokušaja vlasti da ovoj projekat oživi vrati, raspoloženje u narodu je takvo da je jasno da NEĆE KOPATI. Gotove sve stranke i pokreti danas javno zastupaju stavove za koje smo zalagali onomad u kampanji.   Naš cilj je da “Čiste ruke” postane nulta tačka ozdravljenja srpskog društva i nešto za šta svaka vlada nakon promene trenutnog režima biti svesna da, ili će morati da sprovede ili će ubrzo postati bivša. Ukoliko bilo koja naredna vlast ne bude sprovodila čistku, to će za nas građane značiti da borba nije gotova.  Kraj je kada kao građani iskorenimo kriminal i korupciju, koji su okupirali institucije Republike Srbije! Potpiši zahtev da, nakon promene aktuelnog režima, sprovođenje programa “Čiste ruke” bude označeno kao najurgentniji prioritet nove vlasti.  Savo Manojlović, Slobodan Tomić i Tim “Kreni-Promeni”

Postoje roditelji koji svakoga dana, 24 sata, žive u punoj brizi: hrane, presvlače, vežbaju, uče, neguju, prate terapije, leče, umiruju, bude se noću i ponovo nastavljaju. To nisu tamo neki ljudi, to su naši prijatelji, naši rođaci i kolege. Oni obavljaju posao koji nikada ne prestaje. To nije izbor - to je ljubav, snaga koja je neophodna da bude prepoznata. Ovo su neke od njihovih rečenica: „Za mene je luksuz da se razbolim, jer ko će brinuti o mom detetu?“ „Šta će biti sa mojim detetom kada mene ne bude bilo?“ „Snaga majke koje mora da obuzda dete koje ima napad besa, bol koja razara srce… a taj svoj bol gutaš u tišini i znaš da moraš biti jaka, jer nema ko drugi.“ Roditelji ove dece ne mogu da rade, ne mogu da ostvare staž, ne mogu da obezbede sigurnost kako za danas tako i za budućnost. U svim zemljama oko nas, roditelji koji brinu o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom imaju zakonsku zaštitu. Prepoznat je njihov rad, njihova briga, njihova neprekidna borba. Samo Srbija još nije načinila taj korak. A vreme je! Zato predlažemo donošenje Zakona o roditelju‑negovatelju, kojim: 1. Roditelji dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom, kako maloletne tako i punoletne dece, mogu ostvarivati pun radni staž, čime bi im se uplaćivali doprinosi na teret budžeta Republike Srbije na iznos prosečne zarade u RS. 2. Ostvarenje prava zagarantovanog ovim zakonom neće isključivati pravo istih lica po bilo kom drugom zakonu ili propisu. Dobar primer iz regiona je Slovenija koja u sklopu zakona ima kategorizaciju, što omogućava da svi korisnici imaju primanja od države u skladu sa kategorijom kojoj pripadaju. Ovaj zakon može deci pružiti sigurnost, a roditeljima dostojanstven život. Usvajanje zakona Roditelj-negovatelj nije političko pitanje, ovo je pitanje brige o zajednici i onima kojima je ta pomoć neophodna. Vaša podrška možda jeste jedan minut za vas, ali za njih — znači sve. Žana Gočanin, Tatjana Mićić, Marija Tasić i tim Kreni-Promeni  

Svako leto problemi sa vodosnabdevanjem postaju realnost za sve veći broj građana. Najnoviji primer je Čačak sa okolinom, gde je havarija na magistralnom vodu Rzav ostavila bez vode oko 250.000 ljudi. Sa restrikcijama tokom letnjih meseci suočavaju se brojna mesta širom Srbije, dok Zrenjanin decenijama nije imao tehnički ispravnu vodu za piće. Ove godine je bez vode bio Čačak. Juče je bio Zrenjanin. Sutra to može biti bilo koji grad u Srbiji. Gubici vode u distributivnoj mreži usled zastarele infrastrukture u pojedinim sredinama prelaze i 50%, što predstavlja ogromno rasipanje resursa. Dodatni problem predstavlja činjenica da se značajan deo stanovništva i dalje snabdeva vodom koja prolazi kroz zastarele azbestno-cementne cevi, čija zamena predstavlja važan infrastrukturni i javnozdravstveni prioritet. Pored nedostatka investicija, ozbiljan problem predstavlja i ugrožavanje izvorišta i vodotokova. Bespravna gradnja uz rečne nasipe, poput Savskog nasipa u Beogradu, slabi sisteme zaštite od poplava i ugrožava podzemne izvore pijaće vode. Istovremeno, velike količine neprečišćenih otpadnih voda i dalje se ispuštaju direktno u Dunav, Savu i druge vodotokove. Prema podacima Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu, Srbiji je potrebno oko 359 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dok ih danas postoji svega pedesetak, od kojih mnoga nisu u funkciji. Zbog toga se čak 85% komunalnih otpadnih voda ispušta bez prethodnog tretmana. Ovakvo stanje predstavlja ozbiljan razvojni i bezbednosni izazov jer klimatski modeli za naredne decenije predviđaju porast temperatura, češće suše i smanjenje letnjih padavina. To će dodatno opteretiti postojeće sisteme vodosnabdevanja i povećati pritisak na raspoložive vodne resurse. Zbog toga predstavljamo program „Ne damo vode“ – pet ustavnih, zakonskih, planskih i infrastrukturnih mera za dugoročno očuvanje i unapređenje sistema vodosnabdevanja u Republici Srbiji. 1. Ustavna zaštita prava na pijaću vodu Pravo na bezbednu i dostupnu pijaću vodu postaje ustavno pravo garantovano svakom građaninu Republike Srbije. Voda predstavlja osnovni uslov života, javnog zdravlja i održivog razvoja i mora biti zaštićena kao resurs od posebnog nacionalnog značaja. Time se uspostavlja suverenitet na vodoma i postavlja cilj bezbedne i svime dostupne vode. 2. Obnova vodovodne infrastrukture i zamena azbestnih cevi Gubici vode u distributivnoj mreži u pojedinim lokalnim samoupravama prelaze 50%, što predstavlja ozbiljan infrastrukturni, ekonomski i razvojni problem. Prema podacima Državne revizorske institucije, ovakvi gubici javna preduzeća koštaju oko 10 milijardi dinara godišnje. Istovremeno, u Srbiji se i dalje koristi između 3.000 i 4.000 kilometara azbestno-cementnih cevi koje je potrebno planski zameniti u narednom periodu. Procene pokazuju da bi za kompletnu zamenu azbestnih cevi i modernizaciju najkritičnijih delova vodovodne mreže bilo potrebno približno milijardu evra tokom desetogodišnjeg investicionog ciklusa. 3. Novi regionalni vodovodi za sigurnije vodosnabdevanje Strateški i planski dokumenti Republike Srbije predviđaju uspostavljanje oko 18 regionalnih vodovodnih sistema. Naš cilj je da se ovi projekti konačno realizuju i dalje razvijaju u skladu sa stručnim procenama i budućim potrebama stanovništva. Planiranje novih regionalnih vodovoda zasnivaće se na principu da nijedna veća urbana celina ne sme zavisiti od jednog izvorišta ili jednog magistralnog voda, kako bi se smanjio rizik od havarija, suša i prekida u snabdevanju. Posebno značajan projekat predstavlja povezivanje vodnih resursa Mačve sa područjima Vojvodine koja se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u obezbeđivanju kvalitetne pijaće vode. Mačva spada među najistraženija hidrogeološka područja u Srbiji. Dosadašnja istraživanja ukazuju da se u basenu Drine, a posebno na području Jadra i Korenite, nalaze izuzetno kvalitetne rezerve podzemnih voda koje mogu predstavljati osnovu dugoročne strategije vodosnabdevanja. Korišćenjem podzemnih voda Mačve i Jadra za potrebe javnog vodosnabdevanja, ovo područje dobija dodatni strateški značaj kao rezerva pijaće vode od nacionalnog interesa. 4. Izgradnja sistema za prečišćavanje otpadnih voda Srbija trenutno ima svega nekoliko desetina funkcionalnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dok su potrebe višestruko veće. Cilj je izgradnja približno 355 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i razvoj odgovarajuće kanalizacione infrastrukture za sva naseljena mesta sa više od 2.500 stanovnika. Posebno zabrinjava činjenica da se u pojedinim delovima Srbije, uključujući i glavni grad, komunalne otpadne vode i dalje ispuštaju direktno u vodotokove bez odgovarajućeg tretmana. Razvoj sistema za prečišćavanje otpadnih voda predstavlja jedan od osnovnih preduslova za očuvanje kvaliteta reka, podzemnih voda i izvorišta pijaće vode. 5. Zaštita izvorišta, reka i vodnih resursa Izvorišta pijaće vode, rečni tokovi, nasipi i vodni ekosistemi moraju dobiti najviši stepen zaštite. Zabranjuje se izgradnja svih derivacionih mini-hidroelektrana koje preusmeravanjem vode iz prirodnih korita ugrožavaju vodotokove, biodiverzitet i održivost lokalnih ekosistema. Postojeći  derivacioni objekti koji nemaju odgovarajuće dozvole ili proizvode značajnu štetu po životnu sredinu biće uklonjeni. Posebna pažnja biće posvećena sprečavanju bespravne gradnje u zonama zaštite izvorišta i na rečnim nasipima, kao i unapređenju sistema zaštite od poplava i očuvanja podzemnih voda. Kada otvorite slavinu, podrazumevate da će voda poteći. Ali Srbija se kreće ka tome da to više neće biti sigurno. Osim ako sada ne reagujemo odmah.  Potpiši peticiju. Kreni-Promeni