Kao zakonski staratelj majke koja je nakon moždanog udara postala teško dementna i uz to boluje od Alchajmerove bolesti, neophodan joj je 24 satni nadzor. Staranje o takvim bolesnicima je veoma teško, a radni staž se ne računa.  Kao što roditelji-stararelji bolesne dece traže priznanje radnog staža, tako i deca-staratelji teško bolesnih osoba kojima je oduzeta poslovna sposobnost traže isto. 

Friedreichova ataksija je retka, progresivna i teška neurološka bolest koja postepeno oduzima pokretljivost, samostalnost i kvalitet života obolelih. U svetu već postoji odobren i dokazan lek koji usporava napredovanje bolesti i značajno poboljšava stanje pacijenata. Međutim, u Srbiji ovaj lek još uvek nije dostupan preko RFZO-a, što znači da pacijenti nemaju nikakav način da ga dobiju. Već dve godine vodimo borbu za njegovo uvođenje u sistem finansiranja, predali smo svu potrebnu medicinsku dokumentaciju i učestvovali u zvaničnim razgovorima sa institucijama. U 2023. godini nam je rečeno da postoji velika šansa da lek bude odobren u budžetu za 2024. godinu, ali to se nije dogodilo. Sada više nema vremena za čekanje. Svaki dan bez ovog leka znači nepovratno propadanje tela i funkcija pacijenata. Ova peticija je važna jer tražimo osnovno ljudsko pravo – pravo na lečenje i dostojanstven život. Potpisivanjem podržavate ne samo mene, već i sve obolele od Friedreichove ataksije u Srbiji, kako bismo zajedno naterali nadležne da ispune svoje obaveze i omoguće nam pristup leku koji već postoji. Ne tražimo privilegije, tražimo život. 

Ova peticiija je motivisana je brigom za zdravlje i život pacijenata, za vladavinom prava i borbom da svi građani budu jednaki pred zakonom. Pozivamo sve građane i stručnjake da da svojm potpisom podrže ovu inicijativu u cilju očuvanja prava svih pacijenata, kao i u cilju očuvanja integriteta svih zdravstvenih radnika. 

Kao master psiholog i edukant psihodinamske psihoterapije, duboko osećam ličnu odgovornost da reagujem na sve što može ugroziti dobrobit našeg društva. Moja profesionalna dužnost, utkana u etički kodeks naše struke, zahteva da svojim znanjem i iskustvom budem glas onih koji traže istinu i transparentnost. Kao građanin, verujem da je naša zajednička obaveza da se borimo za stabilnost i pravednost, čak i kada se suočavamo sa teškim pitanjima koja dotiču samu srž vođenja države. Osećam da moramo zahtevati odgovornost od predsednika – da se moć koju je prigrabio van zakonskih ovlašćenja, a uzrokovano jednim delom i njegovim psihološkim stanjem koje želimo da evaluiramo, vrati u okvire nadležnosti propisanih Ustavom. Svaki lider čije odluke utiču na živote miliona mora biti siguran da je sposoban donositi racionalne i promišljene odluke, a ako postoji i najmanja sumnja u to, mi, stručnjaci i građani, imamo dužnost da se zalažemo za stručnu procenu. Ukoliko procena ukaže na to da predsednik nije u stanju da savesno obavlja svoju funkciju zbog njegovih psiholoških teškoća, neophodno je da Narodna skupština postupa u skladu sa svojim nadležnostima, a mi stručnjaci iz oblasti ćemo se pobrinuti da se predsedniku ukaže neophodna psihijatrijsko-psihološka pomoć. Ova peticija nije samo formalni zahtev – ona je lični apel mog srca, iz dubine moje posvećenosti psihologiji i društvenoj pravdi. Pozivam sve kolege psihologe, psihijatre, sociologe, političke analitičare i sve one koji veruju u odgovorno vođstvo, da mi se pridruže u ovom nastojanju da stvorimo sigurniju, pravedniju i stabilniju budućnost za našu zemlju. Svi stručnjaci koji se bave mentalnim zdravljem duguju otadžbini da primene svoju struku u ovom kriznom trenutku za dobrobit naroda. Zajedno možemo dati glas istini, osigurati transparentnost i podstaći odgovornost – jer na kraju krajeva, naša budućnost zavisi od nas samih. 

Dana 15. marta 2025. godine, mirni demonstranti u Beogradu, dok su odavali počast stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, bili su meta upotrebe nepoznatog sredstva, čiji efekti odgovaraju dejstvu uređaja za emitovanje radio-talasa, korišćenog kao sredstvo prinude s potencijalno ozbiljnim posledicama po zdravlje. Ovakva tehnologija emituje izuzetno glasne i potencijalno štetne talase, koji mogu izazvati trajna oštećenja sluha, dezorijentaciju i druge ozbiljne zdravstvene posledice. Postoje ozbiljne indicije da su demonstranti bili izloženi ovom sredstvu bez prethodnog upozorenja i bez opravdanja. Ovo nije samo napad na pravo na protest, već i kršenje osnovnih ljudskih prava zagarantovanih međunarodnim konvencijama. Prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN, Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima (ICCPR) i Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, čija je Srbija potpisnica, svako ima neotuđivo pravo na mirno okupljanje i izražavanje mišljenja bez straha od represije. Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR) je pravno obavezujući dokument i Srbija, kao naslednica bivše Jugoslavije koja je potpisala Pakt, u obavezi je da uskladi svoje zakone sa ovim međunarodnim standardima. Srbija kao članica navedenih međunarodnih institucija i potpisnica međunarodnih ugovora dužna je da svojim građanima garantuje pravo na slobodu okupljanja i izražavanje mišljenja. Upotreba nedozvoljenih sredstava protiv civila predstavlja ozbiljno narušavanje ustavnih i međunarodno priznatih prava građana, što zahteva hitnu reakciju međunarodnih tela. Potpišite ovu peticiju i pomozite nam da prikupimo dovoljan broj potpisa kako bismo zahtev predali Ujedinjenim nacijama i ostalim međunarodnim institucijama. Vaš potpis je glas protiv represije i za zaštitu osnovnih prava.  📢 POTPIŠITE I PODELITE! Tim Kreni - Promeni

Potpiši peticiju upućenu Skupštini Republike Srbije da Nacrt Zakona za Državni Alimentacioni Fond koji stoji na razmatranju godinama u toj instituciji, a ideja postoji od 2006.godine, do sada nije realizovana, kako bi se ubrzano realizovao - donošenjem Zakona o Drzavnom Alimentacionom Fondu. Kako je objavljeno u Publikaciji Republičkog Zavoda za Statistiku(RZS) "Žene i muškarci u Republici Srbiji", u periodu između dva popisa stanovništva od 2011. do 2022.godine evidentan je i konstantan pad broja zaključenih brakova, dok je broj razvedenih brakova u porastu. Broj razvedenih brakova je preko 9000 u toku jedne godine u Srbiji, a svaki drugi razvedeni roditelj za svoje dete ne plaća alimentaciju. U najvećem broju radi se o očevima, jer starateljstvo nad decom uglavnom pripadne majci, pa tako plaćanje alimentacije sleduje ocu. Od 5000 brakova sa decom, 3600 dece dodeljeno je majci posle razvoda. Mnogi roditelji koji preuzmu brigu o detetu, nailaze na probleme neplaćanja izdrzavanja, a time i na dugotrajne sudske procese prinudne naplate istog.  Potpišite peticiju upućenu Skupštini Republike Srbije i pomozite u sprovođenju Zakona o Drzavnom Alimentacionom Fondu, gde bi Fond imao ulogu garanta, isplatili bi samohranim roditeljima alimentaciju, a država bi tužila neplatiše. Vaš glas može pomoći deci samohranih roditelja da ne trpe zanemarivanje. Hajde zajedno da pokažemo solidarnost i osiguramo bezbednost dece samohranih roditelja! Hvala na podršci! 

Poštovani,  U prilogu se nalazi peticija za obustavu preseljenja radnika Telekoma Srbije i Dunav osiguranja u neuslovni objekat Železnička stanica Prokop. Ne životima radnika- Da ljudskim pravima! Zaposleni u Dunav osiguranju i u Telekomu Srbija, nalaze se pred prisilnim preseljenjem u neuslovni objekat Železnička stanica Prokop, koji nema upotrebnu dozvolu, nestabilne je konstrukcije, i ima mnogobrojne propuste. Objekat ne ispunjava osnovne bezbedne standarde za kancelarijski rad. Prokop nije mesto za ljude, predstavlja simbol neispunjenih obećanja i neuspelih objekata! Radnici Telekoma i Dunav osiguuranja su u strahu i panici za svoje živote zbog same tragedije koja nas je zadesila kada je pala nadstrešnica u Novom Sadu, na železničkoj stanici koja takođe nije imala upotrebnu dozvolu.   Zaposleni su se više puta žalili, ali bezuspešno, njihov glas se nije čuo. Nedavno im je saopšteno da se za manje od mesec dana zvanično sele na Železničku stanicu Prokop i da je to konačna odluka. Radnici nemaju pravo glasa ili da se pobune, iako se radi o njihovim životima. Zbog alarmantne situacije u kojoj se nalazi naše društvo, pozivamo vas da svojim potpisom podržite peticiju za hitnu obustavu preseljenja radnika Telekoma  i Dunav osiguranja u neuslovne uslove na ovoj lokaciji. Preseljenje više stotina radnika u prostor koji ne ispunjava sve bezbednosne standarde i koji pre svega nema upotrebnu dozvolu u trenutku kada čitava država biva pogođena situacijama i krizama nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, i u strahu za svoje živote predstavlja nepromišljeni odluku i pritisak na ljude koji svakodnevno doprinose kako jednoj od najvažnijih firmi, tako i svojim porodicama.  Tražimo da se 1.Odmah obustavi postupak preseljenja radnika Telekoma i Dunav osiguranja 2. Nadležne institucije sprovedu hitnu proveru bezbednosti objekta 3.Radnicima omoguće dostojanstveni uslovi za rad skladni zakonu  4. Da se javnost obavesti o odluci i preuzmi odgovornost ljudi koji žele da sprovedu ovu nehumanu odluku  Ne smemo dozvoliti da se sudbina stotine radnika dešava van očiju javnosti! Ovo se tiče svih nas jer je u pitanju borba za bezbedan rad i dostojanstven život. 

Moramo pokazati da kao narod da nećemo sedeti, ćutati i dopustiti SNS bagri da primenjuje svoje ne etičke načele funkcionisanja na poštenom narodu. 

1. Korupcija: • Projekat prate netransparentnost i skrivanje informacija od javnosti. • Odluka Vlade Republike Srbije da izuzme Mali EXPO 2027. iz sistema javnih nabavki otvara prostor za korupciju i zloupotrebu sredstava poreskih obveznika. • Primer: Zemljište kupljeno za 5.000 evra po hektaru sada se otkupljuje po ceni od 500.000 evra po hektaru, što ukazuje na sumnjive transakcije sa domaćim političarima. 2. Bezbednost: • Predloženi protivustavni leks specialis ukida bezbednosne standarde gradnje i omogućava upotrebu objekata bez upotrebnih dozvola, što direktno ugrožava bezbednost posetilaca. Zaključak: Pozivamo BIE da zaštiti svoju reputaciju i pošalje jasnu poruku protiv korupcije i ugrožavanja bezbednosti, otkazivanjem Malog EXPO-a 2027. Antikorupcijski tim Kreni - Promeni

Zahtevamo da Grad Beograd preispita odluke i dokumenta iz perioda od 2017.-2024.godine, a kojim se ide u pravcu da se omogući firmi ”PMC gradnja” da gradi 100.000m2 stanova, lokala i garaža na ivici lesnog odseka u Zemunu, na katastarskim parcelama 16528 i 16529, obe KO Zemun: - Izmene i dopune Plana detaljne regulacije kompleksa između ulica: Jakuba Kuburovića, Novogradske, Ugrinovačke i Ivićeve u Zemunu (”Službeni list grada Beograda” br. 81/17);  - Urbanistički projekat za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa na GP B1 i GP B3, katastarske parcele br.16528 i br. 16529 obe KO Zemun, potvrđen 2019.godine, te delom izmenjen i potvrđen 2023.godine;  - Lokacijske uslove br.IX-20 br.350-2124/2022 za izgradnju stambeno poslovnog objekta na KP 16528 KO Zemun (podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole 10.2.2025., te odbijen 21.2.2025.); - Lokacijske uslove br.IX-20 br.350-2122/2023 za izgradnju stambeno poslovnog objekta na KP 16529 KO Zemun.  Navedeni plan, koji je, zajedno sa urbanističkim projektom osnov za realizaciju predmetnog projekta gradnje na bivšem vojnom kompleksu nije implementiran u delovima od opšteg javnog interesa. Samim izmenama i dopunama u odnosu na plan iz 2003.godine ukinut je park površine 6000m2, povećana maksimalna spratnost,  a indeks izgrađenosti je na građevinskim parcelama B1 i B3 (KP 16528 i KP 16529, obe KO Zemun) podignut (samo na njima u okviru plana) na velikih 2,8. Plan je izradila firma ”Arhistej”, potpuno nepoznata u stručnim krugovima i ugašena nakon što su izdati lokacijski uslovi, dok je osnovni urbanistički projekat izradila je firma ”FOLIĆ ARHITECTS” bivšeg glavnog gradskog urbaniste. Umesto da se uloži u javno dobro, izgrade saobraćajnice i integrisane površine, obezbedi lesni odsek (visok i preko 20 metara), izgradi kombinovana dečja ustanova, fokus je na izgradnji 470 novih stanova, 43 lokala i oko 850 garažnih mesta u privatnim garažama.  Grad nije izgradio predviđenu Internu ulicu sa izlazom na Ugrinovačku i prateće saobraćajnice u delu obuhvata plana. Nije dato alternativno rešenje za pristup objektima na lesnom odseku nakon ukidanja Ulice Petog novembra koja bi bila ”pregažena” izgradnjom predmetnog kompleksa. Grad nije obezbedio upotrebnu dozvolu za izgrađene saobraćajnice Pristupna 2, Pristupna 2a, Prilaz i deo Interne ulice, a već je na putu da da dozvolu za njihovu rekonstrukciju. Grad nije dao adekvatno saobraćajno rešenje za raskrsnice ulica Prvomajske i Novogradske, gde se stvaraju saobraćajni zastoji usled velikog broja vozila i ukrštanja više ulica sličnog nivoa prioriteta na malom prostoru, te činjenice da ovde saobraćaju linije gradskog saobraćaja.        Grad godinama ne može da reši ulegnuće na saobraćajnici kod brojeva 41 i 43 u Novogradskoj ulici nastalo pucanjem cevi i spiranjem nasipa. Grad nije obezbedio i regulisao javni stacionarni saobraćaj u okolini Novogradske ulice.  U okviru plana primetan je nedostatak javnih zelenih površina i prostora za šetnju i rekreaciju. Ne postoje pešačke veze sa donjim delom Zemuna, te Zemunskim parkom i parkom Kalvarija. Planom generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda (”Službeni list Grada Beograda” br.110/19), koji nije obavezujući za investitore, na delu predmetnog prostora planiran je zaštitni zeleni pojas. Podneti su zahtevi za lokacijske uslove za izgradnju objekata, ali ne i za ovu, od izuzetnog značaja za stanare lesnog odseka, površinu. Ne postoji, dakle,  nikakva garancija da će ovaj prostor biti uređen kao pretežno ozelenjena, pešačka površina.  Grad nije učinio ništa da obezbedi lesni odsek, uredi i formira Integrisane površine sa vidikovcem. Planiranom izgradnjom na prostoru bivšeg vojnog kompleksa u potpunosti bi se uništile postojeće zelene površine sa visokim stablima. Opstanak eventualnih vrednih primeraka nije realna, jer je planirana izgradnja dvo- i troetažnih podzemnih garaža. Postojeći zeleni fond je jedina veća zelena površina u ovom delu opštine, od značaja za smanjenje zagađenja i temperature vazduha.  Planirana izgradnja stambeno poslovnih objekata ne tretira, odnosno zanemaruje potrebu obezbeđenja ivice lesnog odseka koja zbog stabilnosti nije namenjena saobraćaju koji bi izazvao vibracije (prema planu samo mogu saobraćati vatrogasna i interventna vozila). Navedeno čini da budemo zabrinuti za bezbednost ljudi na lesnom odseku i ispod njega, duž ulice Teodora Hercla u slučaju izgradnje predmetnih objekata i nakon nje. Izgradnja objekta na KP 16529 KO Zemun planirana je preko fekalnog kolektora, za čije su saniranje u slučaju oštećenja odgovorni investitor, odnosno kasnije vlasnici stanova objekta. S obzirom na način na koji je izbegnuto izmeštanje kolektora, kroz više iteracija u komunikaciji sa JVK ”Beogradski vodovod i kanalizacija”, možemo sumnjati u kvalitet ponuđenog rešenja i realizaciju bez posledica. Deo krova kasarne, kao i krov bivših tenkovskih garaža, pokriveni su azbest-cementim pločama. Potrebno je omogućiti uvid u Plan upravljanja otpadom koji je ”PMC gradnja” dostavila uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole, kao i saglasnost nadležnog organa uprave.  Planirana gradnja je veće visine od izgrađenog kompleksa Tri Nove i drugih objekata na značajnoj, južnoj strani. Izgradnjom objekata značajno bi se smanjila osunčanost. Broj planiranih novih kvadratnih metara BRGP na ovom prostoru predstavlja u potpunosti neprimeren i nečovekomeran pristup urbanizmu, još jedan u nizu gradskih urbicida. Sistem gradnje vezanih, dugih lamela u ulicama Pristupna 2 i Pristupna 2a, uticao bi negativno na provetrenost prostora, stvorio bi izgled i osećaj tunela, te posebnu nepovoljnu mikroklimu. Poslednje, ali ne i najmanje bitno, na prostoru bivšeg vojnog kompleksa još uvek žive ljudi, 22 porodice sa pravom na dom, više od 20 (neki i 30 godina), čekajući da nadležno ministarstvo koje im je dodelilo smeštaj i investitor sa jednim zaposlenim reše njihov status. Time nije ispunjen osnovni zahtev za izdavanje građevinske dozvole, a to je da su na lokaciji rešena sva imovinsko-pravna pitanja. Iz svih navedenih razloga smatramo da je u opštem javnom interesu da navedeni projekat bude zaustavljen, stopirana procedura izdavanja građevinske dozvole (koja ide neverovatnom brzinom u odnosu na to kako Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove inače radi), urbanistički projekat i lokacijski uslovi stavljeni van snage, a zatim pokrenuta izmena planske dokumentacije kroz široku javnu raspravu jer je horizont plana istekao nakon 8 godina od usvajanja.

 Cena grejanja u gradu Pančevu je najviša u regionu. U ostalim mestima u Južnim Banatu i šire je cena grejanja niža, pa zahtevamo da se cena grejanja u Pančevu smanji i da prestane da raste skoro svakog meseca. S obzirom da je kupovna moć ljudi sve manja, većina građana Pančeva nema para da prate konstantan rast cene grejanja. 

 Zdravstveno osiguranje je segment koji je izazvao najviše negodovanja među pomorcima. Naime, predviđeno je da svi pomorci plaćaju doprinose za zdravstveno osiguranje, i to na godišnjem nivou. Osnovica za ove doprinose će se zasnivati na dvanaestostrukom iznosu najmanje mesečne osnovice doprinosa u Srbiji, koja trenutno iznosi oko 490.000 dinara. Za pomorce čija plata prelazi ovaj iznos, doprinosi će se obračunavati kao 10.3 odsto godišnje zarade po ITF skali, uzimajući u obzir broj plovidbenih dana. Negativna strana ovog rešenja je što će oni koji duže vremena provedu na brodu plaćati veće doprinose, a imaće manje mogućnosti da koriste zdravstveno osiguranje. Naime, dok su na moru oni retko mogu iskoristiti usluge domaćeg zdravstvenog sistema, što ih stavlja u nepovoljniji položaj. Samim tim apelujem na nadlezne institucije da se ova stavka u zakonu oporezivanja pomoraca ukine ili resi na povoljniji nacin po same pomorce.  Govoreci kao jedan od nas, posao pomorca nije ni malo lak niti jednostavan, svako ko se bavi ovim poslom razume tezinu istog, te bi zakon trebao da posveti vise paznje na resavanje problema koji ce ici u nasu korist a ne korist institucija.