U Srbiji danas osobe koje su na istoj terapiji, insulinu, nemaju ista prava. Iako su senzori za kontinuirano merenje glukoze (CGM) i insulinske pumpe danas standard lečenja, kod nas su dostupni samo pojedinim grupama pacijenata. Dok jedni imaju pristup savremenim medicinskim pomagalima, drugi su isključeni samo zbog uzrasta, tipa dijabetesa ili trenutka postavljanja dijagnoze, iako su u istoj medicinskoj situaciji. Bez savremenih medicinskih pomagala, život sa dijabetesom podrazumeva stalnu neizvesnost. Nagle hipoglikemije mogu da se dogode tokom sna, na poslu, u saobraćaju ili u školi, često bez ikakvog upozorenja. Svaka teža hipoglikemija nosi rizik od gubitka svesti, povreda, trajnih posledica, pa i smrtnog ishoda.  Savremena medicinska pomagala direktno menjaju ove situacije. Kontinuirano praćenje glukoze omogućava pacijentima da u realnom vremenu vide kretanje šećera u krvi, da dobiju upozorenja pre nego što dođe do opasnog pada ili naglog skoka, i da na vreme reaguju, obrokom, korekcijom terapije ili traženjem pomoći. Tokom noći, ova oprema često znači razliku između bezbednog sna i ozbiljnog zdravstvenog rizika. Dugoročno, preciznija i stabilnija kontrola šećera smanjuje rizik od teških komplikacija, oštećenja vida, bubrega, nerava i srca. To ljudima omogućava da duže ostanu radno sposobni, samostalni i uključeni u svakodnevni život, umesto da se suočavaju sa trajnim posledicama bolesti. Ova peticija je važna jer traži sistem u kojem pravo na savremenu terapiju zavisi od medicinske potrebe, a ne od administrativnih podela. Sistem koji sprečava komplikacije umesto da ih kasnije skupo leči, i koji ljudima omogućava sigurniji i dostojanstveniji život. Potpisivanjem ove peticije borimo se za jednaka prava, savremeno lečenje i stvarnu zaštitu zdravlja svih osoba na insulinskoj terapiji. Senka Kostić i tim Kreni-Promeni  

Razlozi za zabranu Zdravstveni razlozi: . Benzinski duvači lišća proizvode izuzetno visok nivo buke, koji često prelazi granice bezbedne za ljudsko zdravlje i dugoročno može dovesti do oštećenja sluha, hroničnog stresa, povišenog krvnog pritiska i poremećaja sna. . Upotreba ovih uređaja posebno ugrožava osobe koje rade noćne i smenske poslove, decu, starije osobe, hronične bolesnike i ljude koji rade od kuće. . Duvanjem se u vazduh podižu i raspršuju fekalne čestice (izmet životinja), prašina, bakterije i gljivice, koje se potom udišu, čime se povećava rizik od respiratornih i infektivnih oboljenja. . Ovi uređaji raznose polen različitih biljnih vrsta i alergena, često u visokoj koncentraciji, što može ozbiljno pogoršati stanje osoba koje pate od alergija, astme i drugih respiratornih problema, te direktno utiče na zdravlje naših sugrađana. Ekološki razlozi: . Benzinski duvači lišća emituju značajne količine izduvnih gasova, uključujući ugljen-monoksid, benzen, formaldehid i sitne PM čestice, koje direktno zagađuju vazduh. Jedan sat rada benzinskog duvača može proizvesti količinu zagađenja uporedivu sa dugom vožnjom automobila, što ih čini nesrazmerno štetnim u odnosu na korist koju pružaju. . Umesto da uklanjaju otpad, ovi uređaji ga samo premeštaju, dodatno raspršujući zagađujuće čestice po okolini. . Intenzivna buka i vibracije negativno utiču na urbani ekosistem, uznemiravaju ptice i druge životinje i narušavaju prirodnu ravnotežu u gradskim sredinama. Ugroženost radnika na terenu: • Radnici koji rukuju ovim uređajima su u najvećem riziku jer su direktno i dugotrajno izloženi buci od preko 100 decibela i visokim koncentracijama toksičnih gasova u "zoni disanja", što bez maksimalne zaštite dokazano vodi do trajnog oštećenja sluha, hroničnih bolesti pluća i neuroloških problema. Razlozi vezani za kvalitet života: . Upotreba motornih duvača lišća u ranim jutarnjim i dnevnim satima ozbiljno narušava pravo građana na mir, odmor i san. . Kontinuirana buka negativno utiče na koncentraciju, mentalno zdravlje i opšti osećaj sigurnosti i blagostanja u zajednici. . Ovakva praksa stvara nepotrebno neprijateljsko i stresno okruženje u stambenim naseljima. Primeri dobre prakse iz sveta: . Brojni gradovi i opštine širom sveta već su uveli potpune zabrane ili stroga ograničenja upotrebe benzinskih duvača lišća zbog njihovog negativnog uticaja na zdravlje i životnu sredinu. . Gradovi u Sjedinjenim Američkim Državama, poput Vašingtona, Kembridža (Masačusets), Portlanda (Oregon) i Južne Pasadene (Kalifornija), uveli su zabrane ili planove za potpuno ukidanje ovih uređaja. . U evropskim gradovima sve su prisutnije inicijative za ograničavanje ili zabranu ovakvih mašina u cilju smanjenja buke i zagađenja u urbanim sredinama. Ekološki prihvatljive alternative: . Ručno čišćenje pomoću metli i grabulja, koje je potpuno tiho i ne proizvodi zagađenje. . Električni ili baterijski uređaji sa znatno nižim nivoom buke i bez izduvnih gasova. . Prilagođene politike održavanja zelenih površina koje podrazumevaju ostavljanje lišća tamo gde ono ne predstavlja bezbednosni problem, čime se dodatno podržava biodiverzitet. Zabrana benzinskih duvača lišća predstavlja odgovoran korak ka: . zaštiti zdravlja građana . unapređenju kvaliteta života u stambenim zonama . očuvanju životne sredine . stvaranju tiših, zdravijih i humanijih gradova Pozivamo nadležne institucije da prepoznaju ozbiljnost ovog problema i preduzmu konkretne korake u interesu svih građana. Linkovi istraživanja: Studija Akustičkog društva Finske dokazuje da benzinski duvači emituju niskofrekventnu buku koja, za razliku od običnih zvukova, nesmetano prolazi kroz zidove i prozore zgrada, uznemiravajući ljude u zatvorenom prostoru na udaljenosti većoj od 200 metara. https://www.akustinenseura.fi/wp-content/uploads/2013/08/o46.pdf Ovaj tekst na sajtuThe Nature of Cities dokazuje da benzinski duvači uništavaju urbani ekosistem jer uklanjaju gornji sloj zemljišta i korisne insekte, dok istovremeno emituju kancerogene PM2.5 čestice koje uzrokuju ozbiljne respiratorne i kardiovaskularne bolesti kod ljudi. https://www.thenatureofcities.com/TNOC/2022/06/20/blowing-in-the-wind-leaf-blower-disservices-for-human-and-ecosystem-health-in-the-city/ Ova studija dr. Lincolna sa Harvarda dokazuje da benzinski duvači stvaraju ekstremno zagađenje vazduha i buku niskih frekvencija koja prodire kroz zidove, uzrokujući kod građana hronični stres, oštećenje sluha i povećan rizik od oboljenja srca i pluća. https://www.beaconsfield.ca/storage/app/media/ma-ville/vivre-a-beaconsfield/bon-voisin/leaf_blowers_health_lincoln.pdf Ovaj izveštaj kalifornijske agencije (California Air Resources Board) dokazuje da benzinski duvači emituju kancerogene materije poput benzena i 1,3-butadiena direktno u zonu disanja radnika, dok njihova buka često prelazi dozvoljene bezbednosne granice, što bez redovne upotrebe zaštitne opreme vodi do ozbiljnih hroničnih oboljenja i trajnog oštećenja sluha. https://ww2.arb.ca.gov/sites/default/files/2018-11/Health%20and%20Environmental%20Impacts%20of%20Leaf%20Blowers.pdf  

Da li ste znali da najveći dom zdravlja u regionu već više od godinu i po dana nema ultrazvuk za snimanje kukova za bebe na odeljenju pedijatrije? Iz ovog doma zdravlja deca se prebacuju na opšte odeljenje ili u neke druge zdravstvene ustanove primarne zdravstvene zaštite. Tokom jednog meseca postoji samo 40 termina, što je za najmnogoljudniju opštinu na Balkanu nedovoljno. Termin se čeka minimum mesec i po dana i zbog toga je većina roditelja prinuđena da se snađe u privatnim zdravstvenim ustanovama. Pozivamo Vas da potpišete ovu peticiju i pomognete porodicama da ostvare svoje pravo na besplatnu primarnu zdravstvenu zaštitu. Lana Čorak i Kreni-Promeni tim Novi Beograd

Kuća sa Sunčanim satom je jedan od simbola Zemuna, i objekat koji ima status Spomenika kulture. Međutim, nalazi se u katastrofalnom stanju. Neophodna mu je statička sanacija krova i rekonstrukcija fasade. Oko objekta se već punih sedam godina nalaze skele, koje treba da zaštite pešake u slučaju obrušavanja krova. Skele, postavljene kao privremeno rešenje, postale su neka vrsta zaštitnog znaka Glavne ulice. Uprkos činjenici da je reč o zaštićenom kulturnom dobru, stanje objekta se ne menja, dok se odgovornost i nadležnosti institucija nejasno prebacuju, a javnost ostaje bez informacija o planovima i rokovima za sanaciju i obnovu. Odbornici Pokreta Kreni-Promeni, više puta su na sednicama kako gradske opštine Zemun, tako i Grada Beograda postavljali pitanja vezana za ovaj značajan objekat. Konkretan odgovor o tome kada će započeti njegova rekonstrukcija, nikada nismo dobili. Zbog svega toga, pokrećemo on-line peticiju kojom zahtevamo hitnu reakciju nadležnih gradskih i opštinskih organa, kao i pokretanje postupka potpune obnove objekta, uz jasno definisane rokove. Peticija je važna jer deluje preventivno i sprečava potencijalnu tragediju u zemlji, u kojoj su zbog nemara i korupcije već izgubljeni mnogobrojni životi. Pokret Kreni-Promeni poziva građane, stručnu javnost i medije da podrže ovu inicijativu i pomognu da se izvrši pritisak na nadležne, kako bi se sprečilo dalje propadanje jednog od najvrednijih zaštićenih objekata u Zemunu. Jer, kulturno nasleđe ne sme ostati mrtvo slovo na papiru. Milenko Ilić i Kreni-Promeni tim Zemun 

Mi, dolepotpisani građani Beograda i korisnici sistema BG:VOZ, podnosimo ovu peticiju zbog ozbiljnog narušavanja dostupnosti javnog prevoza i ukidanja funkcionalnih železničkih veza između centralnih delova grada, prigradskih opština i predgrađa. Sekretarijat za javni prevoz je saopštio da je 8. januara 2026. godine stupio na snagu novi režim saobraćaja BG:VOZ-a, kojim je značajno promenjena organizacija prigradskog železničkog saobraćaja na više relacija. Najveće posledice ovih izmena trpe građani Lazarevca, ali posledice se direktno prelivaju i na građane Zemuna, Krnjačeče, Ovče i drugih prigradskih naselja koja su do sada bila povezana preko ovih linija. Odluke ovog tipa ne pogađaju samo “jednu stanicu”. One prekidaju svakodnevnu mobilnost hiljada ljudi i utiču na to kako Beograd funkcioniše: odlazak na posao i fakultet, srednje škole, preglede, institucije i sve obaveze koje se ne mogu “pomiriti” sa ukidanjem ključnih polazaka. 1) Šta je ukinuto i zbog čega je nastao ozbiljan problem? Prema zvaničnom obaveštenju „Srbijavoza“, u potpunosti su ukinuti jutarnji i dnevni polasci na relaciji Lazarevac–Ovča, uključujući vozove koji su polazili iz Lazarevca u 5.40 i 11.40, kao i povratne polaske iz Ovče u 7.48, 11.50 i 12.52. Time je faktički ugašena jedna od ključnih linija koju su svakodnevno koristili studenti i zaposleni, ali i građani koji su iz naselja sa leve strane Dunava imali jednostavniji, brži i pouzdaniji pristup drugim delovima grada. Ukidanjem skoro svih polazaka na relaciji Lazarevac–Zemun, dodatno je pogoršana saobraćajna povezanost i zapadnog dela grada: ukinuti su polasci iz Lazarevca u 13.58, 14.40 i 18.52, kao i povratni polazak iz Zemuna u 16.16, čime je narušena veza koja je za mnoge građane predstavljala realnu alternativu dugim vožnjama kroz gužve i presedanjima. Izmene su obuhvatile i druge delove mreže (Mladenovac–Zemun, Resnik–Zemun i Resnik–Ovča), ali promene koje se odnose pretežno na Resnik ne predstavljaju zamenu za ukinute veze koje su povezivale Lazarevac sa Ovčom i Zemunom. Kao razlog je navedeno: „nedostatak voznih sredstava i osoblja“. Mi, građani, smatramo da ovo ne može biti trajno opravdanje za ukidanje javne usluge koja je od osnovnog značaja, već dokaz da je sistem doveden do tačke pucanja zbog neadekvatnog planiranja i ulaganja. 2) Javnim novcem se finansira sistem koji ukida linije – građani traže odgovornost! Budžet Grada Beograda za 2026. godinu predviđa da se čak četvrtina ukupnog budžeta izdvaja za javni prevoz – oko 48,3 milijarde dinara (oko 407 miliona evra). Ako se izdvajaju ovako velika sredstva, a istovremeno se ukidaju ili smanjuju ključne linije, građani imaju pravo da znaju i ko snosi odgovornost za to što se železnički javni prevoz urušava umesto da se razvija. Javni prevoz nije privilegija, već javna usluga koja mora biti pouzdana, dostupna i planirana u interesu svih delova grada – i centra i prigradskih naselja. 3) Ukidanje voza ne uklanja potrebu za putovanjem – već se time prebacuje opterećenje na drumske vidove saobraćaja. Železnički javni prevoz je ekonomski opravdan, kapacitetno efikasniji i ekološki prihvatljiviji od autobuskog, jer smanjuje emisije štetnih gasova, povećava broj prevezenih putnika i doprinosi smanjenju saobraćajnih gužvi. Kada se ukinu veze BG:VOZ-a koje povezuju prigradska naselja (Lazarevac, Zemun, Krnjaču, Ovču i druge delove grada), potrebe ljudi ne nestaju – već se građani guraju ka: • autobusima koji su već opterećeni, • privatnim automobilima, što dodatno povećava gužve, • i skupljim alternativama koje nisu dostupne svima. Tako grad ulazi u začarani krug: više automobila → više kolona → sporiji javni prevoz → još veći pritisak na sistem. 4) BG:VOZ ima potencijal da rastereti ceo Beograd, ali mora da se razvija, ne da se “seče” Udeo železnice u ukupnom gradskom prevozu Beograda je manji od 1%, iako BG:VOZ ima potencijal da bude ključni stub održivog javnog prevoza. Brojanje putnika sprovedeno u novembru 2022. godine pokazalo je da BG:VOZ prevozi oko 20.000 putnika dnevno na dve glavne linije, pri čemu je u najopterećenijem vršnom času najopterećenija deonica Novi Beograd – Karađorđev park. Rezultati pokazuju da bi, uz kvalitetnu organizaciju i završetak postojećih investicija, udeo gradsko-prigradske železnice u ukupnom javnom prevozu mogao dostići 8–10%, što bi značajno rasteretilo drumski saobraćaj i poboljšalo kvalitet života građana – u celom gradu. BG:VOZ mora postati pouzdana i stabilna okosnica javnog prevoza – u interesu svih građana Beograda. Aleksandar Jovanović i tim za saobraćaj Kreni-Promeni

U ime zainteresovane grupe roditelja, stanovnika Baroševca, predao sam molbu sa spiskom dece i projekcijom za naredne 3-4 godine nadležnima, tj. v.d. direktorki PU "Rakila Kotarov Vuka" Lazarevac, Dejani Marković, insistirajući da molba bude zavedena, kako zakon i nalaže. Odgovor nikada nije stigao. Ćutanje institucija je jasna poruka: ako niste politički korisni, niste ni bitni. Ovo nije samo problem jednog sela. Ovo je slika Srbije kakvu su napravili. Kada se predškolsko obrazovanje uskraćuje deci u manjim sredinama, šalje se jasna poruka da su neka deca manje vredna od druge. To nije izolovan problem Baroševca – to je obrazac ponašanja koji dovodi do gašenja sela i lokalnih zajednica i sve većeg pritiska na ionako preopterećene gradske vrtiće. Predškolsko obrazovanje je temelj razvoja deteta. Njegovo uskraćivanje ima dugoročne posledice ne samo po porodice, već po celo društvo. Mladi roditelji tada donose racionalnu, ali tragičnu odluku – da napuste svoja sela. Tako Srbija ne gubi samo stanovništvo, već i budućnost. Sela se prazne, mlade porodice odlaze, a oni koji ostanu bivaju kažnjeni ignorisanjem. Prostorije za vrtić postoje. Potreba postoji. Rešenje je moguće. U Baroševcu postoje prostorije koje su prazne i zapuštene, a nalaze se na pogodnom mestu u centru sela. Problem, dakle, nije u nedostatku rešenja – već u nedostatku odgovornosti. Vizija Kreni-Promeni je zemlja u kojoj niko nije zaboravljen: ni u gradu, ni na selu. Želimo da gradimo društvo jednakih, u kojem je briga o svakom čoveku zajednička odgovornost. Vukašin Miljanić, srednjoškolac iz Baroševca, Kreni - Promeni Lazarevac

Ova peticija je nastala zbog konkretne odluke države koja je od 1. oktobra 2025. godine promenila način obračuna potrošnje električne energije za domaćinstva. Tom odlukom, prag za ulazak u tzv. crvenu tarifnu zonu, u kojoj se struja plaća po najskupljoj ceni, smanjen je sa 1.600 kWh na 1.200 kWh mesečno. Promenu je donela Agencija za energetiku Republike Srbije u okviru nove metodologije obračuna, a ona je počela da se primenjuje bez prethodne javne rasprave sa građanima. Na prvi pogled, ova razlika od 400 kWh može delovati kao tehnička izmena, ali u praksi ona znači da veliki broj domaćinstava sada mnogo lakše ulazi u najskuplju zonu potrošnje. Posebno su pogođeni građani koji se greju na struju — ne zato što žele, već zato što nemaju alternativu, nemaju gas, centralno grejanje ili mogućnost prelaska na drugo gorivo. Za takva domaćinstva, potrošnja od preko 1.200 kWh tokom zimskih meseci nije luksuz, već minimum potreban za normalan život. Do ove promene, domaćinstva su imala nešto širi prostor da se zadrže u plavoj tarifnoj zoni, čak i tokom hladnijih meseci. Danas, sa istom potrošnjom struje kao prethodnih godina, mnogi građani već u prvoj polovini meseca prelaze prag crvene zone i dobijaju znatno veće račune, iako nisu promenili svoje navike niti povećali potrošnju. Drugim rečima — građani plaćaju više za istu stvar. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da ova odluka nije bila predmet javne rasprave, niti su građani bili pravovremeno upoznati sa njenim stvarnim posledicama. Odluka je doneta administrativno, a njen puni efekat postao je vidljiv tek kada su stigli prvi zimski računi za struju. Za mnoge porodice, penzionere i domaćinstva sa prosečnim primanjima, to je značilo ozbiljan udar na kućni budžet i odricanje od osnovnih potreba. Ova peticija je važna jer traži povratak na pravedniji i realniji sistem obračuna, onaj koji je važio do 1. oktobra 2025. godine, kada je prag crvene zone iznosio 1.600 kWh. Ne tražimo privilegije, niti neodgovornu potrošnju, već da se obračun struje uskladi sa stvarnim životnim uslovima građana Srbije, posebno tokom grejne sezone. Potpisivanjem ove peticije, građani poručuju da energetska politika mora biti socijalno odgovorna, transparentna i utemeljena na realnim potrebama ljudi, a ne doneta bez dijaloga i preko noći. Ovo je zajednički apel državi da ispravi odluku koja je mnogima otežala život i da vrati prag crvene zone na nivo koji omogućava dostojanstveno grejanje i normalno funkcionisanje domaćinstava. Milan Ljutovac i Kreni-Promeni tim Zemun

Ova peticija je važna jer su izmene u prigradskom prevozu ozbiljno ugrozile svakodnevni život putnika iz Gospođinaca, Temerina i Bačkog Jarka, a posebno korisnika linije 33, koja više ne funkcioniše kao direktna linija do Novog Sada. Nakon povećanja cene karata za skoro 2.000 dinara, ukinut je veliki broj polazaka na liniji 32, čime je teret prevoza prebačen na liniju 33. Zbog toga je linija 33 postala izrazito preopterećena – jedan autobus sada prevozi putnike koji su ranije bili raspoređeni na više polazaka. U praksi to znači prepune autobuse, nemogućnost ulaska za mnoge putnike, kao i to da veliki broj putnika iz Bačkog Jarka ostaje na stajalištima. Jedno od tih kašnjenja doživeli smo lično. Autobus je u Gospođince stigao 30 minuta kasnije, a na Telep čak 40 minuta nakon redovnog vremena dolaska. Ljudi su u 5 ujutru, i u Gospođincima i na Telepu, stajali na velikom minusu i čekali, bez ikakvog objašnjenja. Ovo nije izuzetak – ovako izgleda prevoz od kada su uvedene ove promene. Dodatno, linija 33 više ne saobraća kao direktna linija ka Novom Sadu. Produžena trasa preko Telepa značajno usporava putovanje, koje je ranije trajalo oko 50 minuta, a danas često traje i do sat i po vremena. Istovremeno, deo autobusa je tehnički neispravan, često se kvari i nema grejanje, iako su vremenski uslovi zimski. Ovo nije borba za luksuz, već za dostojanstvo. Niko ne treba da se smrzava i da plaća skuplju kartu za lošiji prevoz. Tražimo samo normalne uslove za život i rad. 

Ako se ovaj most sruši, ljudi koji žive ovde ostaju praktično odsečeni od Niša i ostatka sveta. Hitna pomoć, vatrogasci i snabdevanje neće moći da stignu do nas! Reka dolazi i odlazi. Odnela je i sav život u njoj. Most je urušen, star, pada sve više. Nakrivljen je i fale mu daske, gvožđe, stubovi, SVE! Godinama slušamo obećanja, dok se beton kruni, a strah raste sa svakom jačom kišom. Svakog trena on moze da se uruši. Možda nas je ovde malo, ali smo mi, naša deca i naši zivoti bitni! Zar treba da nam se desi nesreća da bi se neko setio da postojimo? Nećemo da budemo vest u "Crnoj hronici"! Nećemo da čekamo da most padne u reku sa nekim na njemu! Ovo je naša poslednja opomena nadležnima u Gadžinom Hanu i Nišu. POTPIŠI PETICIJU – NE DOZVOLI DA TRAGEDIJA BUDE POVOD ZA POPRAVKU! 

Radnici od kojih zavisi zdravlje, bezbednost i funkcionisanje društva nemaju adekvatan prevoz, mnogi nemaju alternativu osim voza. Ovakva izmena ne predstavlja luksuz, već osnovnu potrebu, i mali pomak u voznom redu bi značio ogromno olakšanje za stotine porodica. 🙏 Molimo sve građane da podrže ovu peticiju, bez obzira da li putuju ovom relacijom ili ne. Potpis znači solidarnost, razumevanje i podršku ljudima koji svakodnevno brinu o drugima. Vaš potpis može pomoći da naš glas bude jači i da nadležne institucije prepoznaju stvarne potrebe običnih ljudi. Hvala vam na vremenu, razumevanju i podršci. Svaki potpis znači mnogo. Zaposleni iz Valjeva koji rade u Beogradu 

U našoj zemlji oko 1.700 ljudi čeka transplantaciju organa, među njima i četrdesetoro dece na hroničnoj dijalizi. Svako odlaganje dodatno ugrožava njihovo zdravlje i smanjuje šanse za uspešnu transplantaciju i dugoročno preživljavanje.  Srbija se nalazi pri samom dnu evropskih lista po broju transplantacija. Organi za transplantaciju uzimaju se od osoba koje su preminule samo usled moždane smrti, a one su najčešće iznenadne i uglavnom su posledica teških tragedija, poput saobraćajnih nesreća, padova sa visine i sličnih događaja; a porodica, koja je već u stanju duboke žalosti, dovodi se u situaciju da mora da donese izuzetno tešku odluku. Naime, u postojećem sistemu, kada do moždane smrti dođe, a osoba se za života nije izričito izjasnila da ne želi da bude donor, lekari se obraćaju porodici i pitaju da li znaju kakva je bila volja preminulog, da li bi on ili ona pristali na doniranje organa. U tom procesu gube se dragoceni minuti, koji za nekoga mogu značiti razliku između života i smrti.  Ovaj član zakona se svakako mora menjati, jer je Ustavni sud još pre pet godina proglasio neustavnim član Zakona o presađivanju organa koji se odnosi na pretpostavljenu saglasnost, ali zakon do danas nije usklađen sa Ustavom. Zbog toga je nastao pravni vakuum: transplantacije su obustavljene, a privremena instrukcija primenjuje se već gotovo pet godina. Velika većina nas neće završiti život moždanom smrću (verovatnoća je manja od 1%), a čak i u tim slučajevima verovatnoća da se ispune svi ostali kriterijumi da bi neko bio potencijalni donor izuzetno je mala. Važno je da se svakom pojedincu omogući da unapred donese i zvanično evidentira svoju odluku ukoliko to želi.  Peticijom zahtevamo da: 1. Postoji jasan registar donora - da ljudi imaju mogućnost da se izjasne o tome da li žele ili ne da doniraju organe - kod bilo kog lekara, putem eUprave ili kod notara, i da imaju mogućnost da tu svoju volju promene u svakom trenutku. Time se poštuje autonomija lične volje pojedinca, skida se ogroman teret sa porodica u najtežim trenucima i ubrzava se procedura transplantacije, a to znači veću verovatnoću da se donor na vreme pronađe i da se spase nečiji život.  2. Pristup registru donora i nedonora imaju isključivo ovlašćeni zdravstveni radnici, prvenstveno koordinatori za doniranje i zdravstvene ustanove uključene u transplantacioni proces. Pristup je strogo ograničen, tehnički zaštićen i evidentiran, a svaki uvid u podatke se beleži.  3. Registar se proverava isključivo u medicinski i pravno opravdanom trenutku, nakon moždane smrti osobe, kada postoji potencijalni donor, kako bi se proverilo da li je i kako preminuli izrazio svoju volju. Ovi naizgled mali brojevi i promili znače razliku između života i smrti za hiljade ljudi. Zato država mora da omogući svakom čoveku da jasno i unapred izrazi svoju volju. Donorstvo jeste herojstvo, kako poručuju i društvo i verske zajednice. Ali ovo herojstvo ne sme da se gubi u pravnom vakuumu. Ono mora biti poštovano i sistemski zaštićeno. U transplantaciji, minut ne prolazi, minut odlučuje. Hvala svima za podršku! Pacijenti okupljani u Udruženju “Donorstvo je herojstvo” koji skoro 4 godine daju sve od sebe da transplantacija u Srbiji ne bude san, već realnost i da neki drugi pacijenti koji će sutra biti na listi čekanja, ne budu otpisani, već ljudi sa realnom nadom da će njihov poziv stići, zato što se leče u organizovanom i odgovornom sistemu.

Mladi sa mentalnim hendikepom u Srbiji suočavaju se sa ozbiljnim sistemskim preprekama u ostvarivanju prava na visoko obrazovanje. Prema važećem Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, usluga personalne asistencije dostupna je isključivo osobama koje su korisnici tuđe nege i pomoći i koje mogu samostalno donositi odluke, što isključuje mnoge osobe kojima je potrebna podrška. Tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, deca sa hendikepom imaju pravo na ličnog pratioca, ali se to pravo prekida završetkom srednje škole. Takva praksa dovodi do diskriminacije, jer mladima sa mentalnim hendikepom uskraćuje podršku neophodnu za nastavak obrazovanja i implicitno pretpostavlja da nisu u mogućnosti da pohađaju visoko obrazovanje. Sve veći broj mladih sa mentalnim hendikepom pohađa visoko obrazovanje, a nekima je potrebna minimalna podrška u vidu hvatanja beležaka, podsećanja, pomoći u orijentaciji ili učenju jer mentalni hendikep ne predstavlja samo teže oblike autizma i Daunov sindrom, već uključuje i depresiju, anksioznost, aspergerov sindrom i slično. Nedostatak ovog vida podrške onemogućava mlade sa mentalnim hendikepom da efikasno pohađaju visoko obrazovanje, a samim tim i primorava roditelje da se stave u ulogu personalnog asistenta, odričući se svojih obaveza, poslova i slično, kako bi nadoknadili propust sistema. Ograničavanje pristupa personalnoj asistenciji u visokom obrazovanju suprotno je Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa hendikepom (CRPD), posebno članovima 19 i 24. - Član 19 garantuje osobama sa hendikepom pravo da imaju pristup širokom spektru usluga podrške u zajednici, uključujući personalnu asistenciju, kako bi se omogućilo ravnopravno učešće u svim aspektima društvenog života. - Član 24 obavezuje države da osiguraju inkluzivno obrazovanje na svim nivoima i da pruže individualizovanu podršku radi postizanja obrazovnih ciljeva. Zbog svega navedenog, omogućavanje personalne asistencije mladima sa mentalnim hendikepom u visokom obrazovanju je ključno za njihovu samostalnost, društvenu uključenost i ostvarivanje prava na obrazovanje, kao i za prevazilaženje diskriminacije i stigmatizacije ove grupe.