Svakog dana, deca i odrasli prelaze ovu ulicu bez obeleženog prelaza – na sopstveni rizik!  Automobili jure, a pešaci samo čekaju da ih neko primeti.  Ako ljudi svakog dana moraju da rizikuju prelazeći tu ulicu, to znači da pešački prelaz nije luksuz već potreba gradjana i obaveza grada! Grad koji ne brine o svojim gradjanima, ne moze da se zove bezbednim. Zato tražimo da se obeleži pešački prelaz i postavi signalizacija,kako bi svako mogao da predje ulicu bez straha. Jedna zebra mozda deluje kao sitnica, ali pravi ogromnu razliku izmedju nepažnje i odgovornosti, izmedju grada koji ćuti i grada koji stvarno brine. Bezbednost pešaka mora biti prioritet, a ne luksuz. Zato tražimo da grad reaguje odmah i pokaže da mu je stalo do ljudi koji u njemu žive. Jer nas zebra ne razdvaja - zebra nas spaja.  Dušan Anđelković i Tim Kreni-Promeni Niš (Palilula) 

Pre 5.000 godina, početkom trećeg milenijuma pre nove ere, u neolitskim naseljima na ostrvu Orkni u blizini severne Škotske, stanovnici su izgradili kanale obložene kamenom, duboke 35-60 centimetara. Tako su su odvodili otpadne vode i fekalije od nužnika do obližnje litice gde se sadržaj izlivao u more. Pre oko 4.000 godina, dva milenijuma pre nove ere, Palata Knosos na Kritu, imala je kanalizacione odvode iz svakog dela palate. Glavni kanalizacioni odvod je bio obložen kamenom i u njega je veliki broj kanala „dovodio“ kišnicu. Jake kiše, koje su periodično padale, čistile su kanalizaciju. U Mesopotamiji su palate iz prvog milenijuma pre nove ere imale odvode koji su bili obloženi blokovima asfalta. Dakle, pre tri hiljade godina. Manje napredni samim tim i manje zdravi načini odvođenja kanalizacije, bili su tipični za klasičnu Grčku i Rim. U četvrtom veku pre nove ere, cevi su išle od kuća do kolektora, na ulicama, koje su povremeno praznili privatni preduzimači. Izgradnja prvih objekata kanalizacije u Beogradu započeta je 1905. godine. Izrada Generalnog projekta Beogradske kanalizacije poverena je višem inženjeru Dušanu Ninkoviću. Do 1910. godine izgrađeno je više od 2.000 metara kolektora i preko 7.000 metara cevnih kanala. Princip da Savu treba maksimalno štititi od izlivanja otpadnih voda i preusmeravati ih prema moćnijem Dunavu, utvrđen još 1910. godine, važi i danas. Kanalizacija je jedno od najvećih zdravstveno-bezbednosnih dostignuća civilizacije, ali u Srbiji još nije dostupna čak trećini građana. 101 milion kubnih metara otpadnih voda godišnje se stvara u Srbiji, dok se prečišćava samo 31 milion, od čega se mikrobiološki i hemijski prečišćava manje od 12 miliona kubnih metara. Otpadnim vodama nazivaju se vode koje su promenile svoj prvobitni sastav, unošenjem štetnih materija, čija prisutnost uzrokuje promenu fizičkih, hemijskih, bioloških ili bakterioloških karakteristika vode, zbog čega se ne mogu koristiti u poljoprivredi, niti u bilo koje druge svrhe. 2019. su obilne padavine u Beogradu napravile fekalnu poplavu i izazvale katastrofu u naseljima Kotež i Borča, na levoj obali Dunava. „Ovde ćemo za kanalizaciju da damo 80 miliona evra. Ja vam garantujem lično“, stajao je Aleksandar Vučić u leto 2019. godine u Borči i dodao: „Ja sam odgovoran za to. Mene držite za reč za to i meni kažite da sam kriv ako se tako nešto ne bude dogodilo.“ U oktobru 2019. Vesić je potpisao ugovor sa Evropskom investicionom bankom o kreditu vrednom 35 miliona evra za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava. Ali, leva obala Dunava, nije dobila kanalizaciju. U Beogradu oko pola miliona stanovnika naselja Kotež, Krnjača, Ovča, Reva, Padinska Skela i Borča još nema kanalizaciju. Bolesti uzrokovane zagađenom vodom: 1. Salmoneloza 2. Melioidoza 3. Kriptosporidioza 4. Gijardija 5. Gastroenteritis 6. parazitski, a prvenstveno pljosnati crvi U Srbiji je poslednja epidemija kuge zabeležena pre više od 160 godina. Od tada ekološki uslovi nisu kvalitativno izmenjeni, smatra se da je i dalje u Srbiji prisutna potencijalna opasnost od unosa i širenja kuge, i to fekalno-oralnim prenosom, koji se obično dešava iz kontaminirane hrane ili vode. Zbog svih navedenih razloga, zahtevamo da se u najkraćem roku reši pitanje kanalizacione mreže na levoj obali Dunava! Dragana Zrnzević i Tim Kreni-Promeni Palilula  

U vodi je pronađena bakterija legionela koja izaziva infekciju koja se manifestuje teškom upalom pluća. Iako ove bakterije žive u vodi, bolest se ne prenosi konzumiranjem vode za piće. Ona mora da dospe u respiratorni sistem – dakle udisanjem. Zato je i tuširanje tom vodom zabranjeno. Roditelji dece na hematoonkologiji prinuđeni su već mesecima da zagrevaju vodu u loncima i kuvalima kako bi svojoj deci obezbedili osnovnu higijenu. Deca koja primaju hemioterapiju ponekad imaju i preko 30 stolica u toku dana i noći. Zamislite kako izgleda kada, umesto da pustite toplu vodu i okupate dete, morate u toku noći svaki put da zagrevate vodu u šerpi – i to i do 30 puta. Ovo nije pitanje komfora i udobnosti, već osnovne higijene i dostojanstvenog lečenja ove posebno osetljive grupe pacijenata. Potpišite peticiju kako bismo zajedno izvršili pritisak na Ministarstvo zdravlja i obezbedili deci pravo na lečenje u humanim uslovima.  Tatjana Mićić, odbornica Kreni-Promeni na Novom Beogradu Tim Kreni-Promeni

Predlog izmena podrazumeva sledeće: “Uplašeni Vučić odredba” – izmena člana 290. koji je do sada predviđao krivičnu odgovornost ukoliko se „postavljanjem prepreka na saobraćajnicama, zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima ugrozi javni saobraćaj“ tako da „dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima“. Predloženim izmenama briše se taj uslov i uvodi kazna zatvora do godinu dana za svakoga ko „postavlja prepreke na saobraćajnicama i zaustavlja prevozna sredstva u saobraćaju protivno propisima“. Dakle, nije potrebno dovođenje u opasnost, već je dovoljno bilo kakvo protestovanje na putevima, odnosno zaustavljanje saobraćaja, čak i na lokalnom putu i čak i uz poštovanje svih bezbednosnih mera. “Marko Kričak odredba” – izmene člana 143. KZ kojima se zabranjuje snimanje razgovora ili događaja čak i u slučajevima u kojima se neko ucenjuje, ugrožava bezbednost ili sprovodi korupciju, osim ako lice koje vrši navedena krivična dela ne da pristanak. Ovim se građani odvraćaju od snimanja korupcije, pretnji ili nasilja i dovode u opasnost da, ako to urade, oni budu krivično odgovorni. To znači da, na primer, ako neki policijski službenik preti silovanjem, žrtva treba da ga lepo zamoli za saglasnost da snimi njegovu pretnju. Na ovaj način sud će u toku postupka izuzimati kao nezakonit dokaz svaki video-zapis koji nije sačinilo službeno lice na osnovu ovlašćenja suda, iako je danas snimak događaja najverodostojniji prikaz onoga što se zapravo desilo. “INFORMER/PINK odredba” – izmene člana 172. KZ kojima se uvodi zaštita od kažnjavanja za iznošenje ličnih i porodičnih prilika od strane novinara, čime se zapravo štite mediji koji krše novinarske standarde. Ovim se ukida kažnjavanje „novinara“ koji navodno nije imao nameru da naškodi ugledu i časti protivnika. Tako se omogućava, na primer, Draganu J. Vučićeviću ili Željku Mitroviću da ne budu kažnjeni za iznošenje intimnih i porodičnih prilika studentkinja, ako dokažu da nisu imali nameru da povrede čast i ugled. Možemo zamisliti kako će to izgledati u praksi. Takođe, ova odredba u budućnosti treba da legalizuje PINK spotove poput onih koji su kreirani protiv Olivera Ivanovića. To je u potpunoj suprotnosti sa evropskim standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava i koristiće se za obračun sa političkim neistomišljenicima. “Rio Tinto odredba” – objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela (član 343a). Predlog ovog člana predviđa kazne za osobe koje putem informacionih tehnologija ili na drugi način učine dostupnim materijal sa savetima za izvršenje krivičnih dela. Ova norma je široko formulisana i može biti zloupotrebljena za kriminalizaciju aktivista i učesnika protesta, što izaziva opravdanu zabrinutost. Izmena bi mogla dovesti do zloupotrebe od strane izvršne vlasti, policije i tužilaštva. Široka definicija ovog dela ostavlja prostor za krivično gonjenje lica koja koriste društvene mreže ili medije za organizovanje mirnih protesta ili pozivanje na građansku neposlušnost. Blokade su u politički život ušle 2021. godine kada smo ih sa meštanima i građanima organizovali protiv koruptivnog litijumskog projekta koji je kršio pravne propise i ekološke standarde. Sada studenti i građani pribegavaju blokadama zbog korupcije koja je ubila 16 ljudi na železničkoj stanici ili zbog policijske i pravosudne brutalnosti. Građani su ti koji štite ustavni poredak od onih koji su okupirali institucije Republike Srbije. Ovim zakonom se štiti režim zasnovan na korupciji, nasilju i kršenju Ustava, a zapravo se priprema osnov za kažnjavanje građana koji brane ustavni poredak, demokratiju i vladavinu prava. Potpiši peticiju! prof. dr Vanja Bajović, advokat Srđana Vidović, dr Savo Manojlović, advokat Nikola Tadić, advokat Miloš Gajić, advokat Danilo Babić, advokat Nemanja Tonić, advokat Miloš Petrović, Danilo Pjanović i Pravni tim Kreni-Promeni

Mnoge institucije kulture su zapuštene i potrebna im je obnova, a sve su programski ugrožene nedovoljnim finansiranjem. Javnost je već upoznata sa problemima poput višegodišnje molbe Beogradske filharmonije za osnovne uslove rada, ali se manje zna da je veliki broj zaposlenih u značajnim ustanovama kulture širom Srbije na takozvanom „minimalcu“. Kultura je temelj jednog naroda. Ona oblikuje njegov identitet, čuva tradiciju i kolektivno sećanje, prenoseći vrednosti kroz vreme. Narod bez kulture osuđen je na nestajanje – gubi korene, postaje ranjiv i lako se utapa u tuđe obrasce. Kultura je na izdisaju i ukoliko ne reagujemo sada, posledice će biti katastrofalne. Poražavajuća je činjenica da Srbija izdvaja za kulturu manje od evropskog minimuma od 1%, čime se jasno pokazuje da država sopstvenu kulturu ne vidi kao strateški prioritet. Zemlje u regionu poput Slovenije, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije izdvajaju daleko više. Naš najdublji problem nije samo siromaštvo, niti politička kriza — već činjenica da je u poslednjih deset godina gotovo 10% stanovništva napustilo Srbiju. Među njima su upravo obrazovani, kreativni, mladi ljudi koji stabilnu i prosperitetnu budućnost ne vide u svojoj zemlji.  Veće ulaganje u kulturu znači vraćanje nade i razloga da ljudi ostanu u Srbiji. Kultura povezuje sa identitetom i vrednostima koje su gradile generacije i stvara ambijent u kojem mladi vide svoju budućnost ovde, a ne u odlasku.  Zato ulaganja u kulturu nisu samo pitanje umetnosti — to je pitanje opstanka Srbije. Ako kulturu postavimo kao strateški prioritet, dobićemo ne samo jake institucije i događaje, već i društvo u kojem ljudi žele da žive, stvaraju i grade dostojanstvenu budućnost zajedno. Potpišite ovu peticiju — jer bez kulture nema ni obrazovanja, ni slobode, ni budućnosti. Hadži Nenad Maričić  Tanja Mandić Rigonat

• Ambrozija je najagresivniji alergen u Srbiji – milioni građana svake godine trpe zbog kijavice, astme, upala i iscrpljujućih alergijskih reakcija koje značajno narušavaju svakodnevni život. • Srbija je među najzagađenijim zemljama Evrope kada je reč o koncentraciji polena ambrozije u vazduhu. Često se beleže vrednosti višestruko iznad granice koja izaziva simptome. • Tretmani protiv ambrozije su neredovni, lokalno neusaglašeni, bez jasnog nadzora i evaluacije. Građani nemaju način da prijave prisustvo ambrozije niti da znaju da li se nešto preduzima. • Javno zdravlje i ekonomski sistem trpe posledice – od povećanja broja bolovanja do opterećenja zdravstvenih ustanova. NAŠI ZAHTEVI: 1. Predvideti godišnji nacionalni budžet za suzbijanje ambrozije, sa jasno raspodeljenim sredstvima po lokalnim samoupravama. 2. Uspostaviti funkcionalni Nacionalni centar ili međuresornu radnu grupu za borbu protiv ambrozije, sa jasnim ovlašćenjima, odgovornošću i obavezom godišnjeg izveštavanja javnosti. 3. Uspostaviti i redovno ažurirati nacionalnu GIS bazu podataka o prisustvu ambrozije. 4. Razviti i primeniti veb-platformu i mobilnu aplikaciju za građane, putem kojih će moći da prijavljuju lokacije sa ambrozijom i da prate gde se tretmani vrše. 5. Unaprediti mehaničko suzbijanje (košenje, čupanje, preoravanje) kao primarnu i bezbednu meru, uz kontrolisanu i stručnu upotrebu hemijskih sredstava. 6. Pokrenuti nacionalnu kampanju za podizanje svesti i uključivanje građana, uključujući edukaciju u školama, spotove, letke i saradnju sa domovima zdravlja. 7. Povezati zdravstvene podatke (alergije, bolovanja, posete lekarima) sa planovima suzbijanja ambrozije, kako bi se merama upravljalo prema stvarnom uticaju na ljude. 8. Razmotriti i primeniti biološke metode kontrole, poput korišćenja prirodnih neprijatelja biljke, u saradnji sa naučnoistraživačkim institucijama u Srbiji. PRIMERI DOBRE PRAKSE Mađarska • Zakonom propisana obaveza uklanjanja ambrozije za sve vlasnike zemljišta. • Ažurna nacionalna GIS baza i mobilna aplikacija za prijavu ambrozije. • Inspekcijski nadzor i kazne do 1.500 evra za neuklanjanje. • Kombinacija mehaničkih, bioloških i edukativnih metoda. Nemačka • Savezni Institut za zdravlje koristi podatke o polenu za upravljanje merama. • Postoji direktna veza između koncentracije polena i javnozdravstvenih odluka. • Primenjuju se lokalne subvencije za suzbijanje invazivnih biljaka. Hrvatska • Gradovi poput Zagreba i Osijeka sprovode edukaciju i informisanje građana. • Građani dobijaju obaveštenja o sezoni polena, dok lokalne vlasti sprovode koordinisane tretmane. • Saradnja sa školama i ambulantama na prevenciji i ranom prepoznavanju simptoma. POTREBNA JE DRŽAVNA STRATEGIJA Borba protiv ambrozije mora prestati da bude improvizacija i postane ozbiljna i sistemska politika Republike Srbije. Zdravlje ljudi, posebno dece i osetljivih grupa, ne može biti prepušteno nemaru i pasivnosti. Zato zahtevamo da se nadležne institucije obavežu na sprovođenje preciznog i merljivog plana, po uzoru na evropske zemlje koje su već pokazale da je efikasna borba protiv ambrozije moguća. Nikola Stanković i Tim Kreni-Promeni

Mi, roditelji učenika II-4 razreda OŠ „Đura Daničić“ u Novom Sadu, zahtevamo da učiteljica Smiljana Lalić ostane u svojoj školi i sa svojim đacima. Od prvog dana učiteljica Smiljana je bila oslonac i sigurnost našoj deci. Nije samo predavala - ona ih je učila strpljenju, podršci, zajedništvu i ljubavi prema znanju. Svakog dana lično ih vodi sa četvrtog sprata do same kapije škole, brinući o svakom detetu kao o svom. Ta briga, toplina i pažnja su prava retkost. Za našu decu, Smiljana nije samo učiteljica, ona je osoba kojoj se poveravaju, koja ih bodri kada im je teško, koja se raduje njihovim uspesima i podstiče ih da budu bolji ljudi. Njihovi crteži, poruke i suze na sam pomen njenog odlaska govore više od hiljadu reči. Deca ne žele novu učiteljicu, žele da ostanu uz svoju Smiljanu, kojoj veruju i koju beskrajno vole. Učiteljici Smiljani ugovor o radu ističe 31. avgusta, a rukovodstvo škole planira da je zameni novom učiteljicom. Smatramo da je takva odluka neprihvatljiva i direktno suprotna interesima naše dece. U trenutku kada su im stabilnost, kontinuitet i osećaj sigurnosti najpotrebniji, ovakvim postupkom deca se izlažu dodatnom stresu i nesigurnosti. Rezultati njenog rada govore sami za sebe. Naša deca su program savladala na visokom nivou, a mnogi od njih su već ostvarili uspehe i nagrade na literarnim konkursima. M.D.  je osvojila prvu nagradu na konkursu „Literarna riznica“, dok su se radovi M.L., L.K i V.M  našli u zborniku dečjih radova. M.L osvojila je i treću nagradu na međunarodnom konkursu „Disovo zlaćano pero“. Sve su to đaci upravo iz našeg odeljenja, od septembra II-4, koji rastu uz Smiljaninu posvećenost. Tokom proteklih nedelja uporno smo apelovali, pisali, organizovali skupove podrške i nećemo odustati. Zato nam u ovoj borbi pomozite potpisom, da se učiteljici Smiljani Lalić produži ugovor o radu i da ostane tamo gde pripada – uz decu, od septembra II-4 razreda. Roditelji II-4 razreda OŠ „Đura Daničić“ u Novom Sadu

 Zašto je ova peticija važna: Mesto o kojem govorimo – kupalište kod Lovačkog doma, na mestu nastanka reke Kolubare – nije bilo samo reka. To je bilo glavno gradsko kupalište, živo i puno ljudi. Tako su mi pričali moji roditelji – kako su tu dolazili s prijateljima, rashlađivali se leti, pravili uspomene koje i danas pamte. Bilo je to mesto za ceo grad, za decu, omladinu, porodice. Danas to mesto izgleda zapušteno, zaraslo i tužno. A to ne mora da bude tako. Imamo prirodno bogatstvo u samom centru Valjeva – reku Kolubaru – ali je ne koristimo na pravi način. Ova peticija ima za cilj da pokrene uređenje rečnog korita, obnovu brane i formiranje bezbednog, uređenog kupališta. Time bismo: ✅ Vratili duh starog Valjeva ✅ Omogućili mladima da stvore svoje uspomene ✅ Dali svima mesto za osveženje, rekreaciju i odmor ✅ Pokazali da možemo zajedno da učinimo grad boljim Ovo nije zahtevan projekat – potrebna je samo dobra volja, podrška građana i spremnost lokalne vlasti da čuje narod. Hajde da im pokažemo da Valjevci žele da ožive reku, i da ponovo imamo kupalište koje zaslužujemo!  Nikola Krstić

   Multipla skleroza (MS) je hronično i neizlečivo oboljenje centralnog nervnog sistema. Najčešće pogađa mlade ljude između 20. i 40. godine života, i to dva do tri puta češće žene nego muškarce. Danas u Srbiji sa ovom bolešću živi oko 12.000 ljudi. Banja Gornja Trepča (Atomska banja) je posebno pogodna za rehabilitaciju osoba sa MS. Njeni tretmani ublažavaju simptome, jačaju mišiće, popravljaju koordinaciju i pomažu pacijentima da duže ostanu samostalni. Međutim, zbog visokih cena boravka i činjenice da oboleli često nisu u mogućnosti da rade i zarađuju, ova šansa ostaje van njihovog domašaja.  MS ne pogađa samo zdravlje – ona menja čitav život. Bolest dovodi do ukočenosti i slabosti ruku i nogu, osećaja „struje“ pri pokretu, bolnih grčeva mišića, nesigurnog hoda i tremora. Kod mnogih se javljaju i ozbiljni problemi sa vidom: delimičan ili potpuni gubitak vida, dupla slika, bol pri pokretima očiju. Uz to dolaze iscrpljujući zamor, depresija, poremećaji sna, bolovi u kukovima i kolenima, vrtoglavice i gubitak ravnoteže. Za ljude koji boluju od MS, boravak u banji nije luksuz – to je razlika između života u invalidskim kolicima i mogućnosti da ostanu na svojim nogama. Potpišimo zajedno — svaki potpis je podrška hiljadama mladih ljudi u Srbiji koji se bore sa ovom bolešću i kojima je rehabilitacija u Banji Gornja Trepča životno potrebna 

Predloženi Nacrt zakona o dobrobiti životinja sadrži brojne nedostatke, a ovo su samo neki od njih:             I    NACRT ZAKONA POGORŠAVA POSTOJEĆE STANJE U VEZI NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA I UVODI NEHUMANE METODE ZA REŠAVANJE OVOG PROBLEMA Ni jednom odredbom Nacrt ne pokušava da efikasno reguliše ključne uzročnike velikog broja napuštenih pasa - neodgovorno vlasništvo i neregistrovane odgajivačnice, već umesto toga problem nastoji da reši tako što proširuje mogućnosti za njihovo ubijanje. U tom smislu: 1. Nacrt Zakona proširuje mogućnosti za ubijanje životinja- Po predloženom rešenju životinja se može ubiti ne samo da bi se sprečilo širenje i suzbijanje bolesti već i kako bi se obezbedila ’’prevencija i kontrola bolesti’’, a za to se čak više ne zahteva ni mišljenje veterinara?! (čl. 18 st. 1 t. 5). Dakle ova odredba širom odrešuje ruke svim azilima da pobiju pse koji se tu nalaze pod izgovorom prevencije i kontrole bolesti, i bez mišljenja veterinara!  Isto tako, mišljenje veterinara se više ne traži ni kada se životinja ubija na javnom mestu kako bi se lišila nepotrebnog bola i patnje, ako njen oporavak nije moguć (čl. 19 st. 2). Ko će da procenjuje da li je oporavak moguć ili ne ako se mišljenje veterinara više ne traži?! Na kraju, otvara se mogućnost ministru da odredi ubijanje i u cilju vršenja depopulacije, što znači da ministarstvo sada ima širom odrešene ruke da naredi recimo depopulaciju pasa ili mačaka na određenom području?! (čl. 20 st. 5) Slično rešenje postojalo je u starom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti životinja ali je ZDŽ-om iz 2009 ukinuto, jer se pokazalo i kao neefikasno i kao nehumano.  Problem napuštenih pasa jedino se može rešiti obaveznim sterilizacijama (CNR programi), za šta je EU takođe dala sredstva ali je pitanje gde su ta sredstva završila. 2.  LEGALIZUJE SE I PRAVNO UTEMELJUJE RAD AVENIJE I DRUGIH ’’PRIVATNIKA’’- Po važećem zakonskom rešenju, jedinice lokalne samouprave dužne su da obezbede prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, i da im pruže pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom (čl. 66 st. 2), dok Zakon o veterinarstvu (čl. 46) obavezuje jedinice lokalne samouprave da organizuju zoohigijensku službu na svojoj teritoriji. Umesto toga, novi zakon predviđa da su jedinice lokalne samouprave dužne da organizuju zoohigijensku službu u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost (čl. 74)?! Dakle umesto da se pozovu na sistemski zakon iz ove oblasti- Zakon o veterinarstvu, oni ovim ozakonjuju sva ona sporna rešenja po kojima je zoohigijena komunalna delatnost a životinje maltene komunalni otpad?! Na taj način opštine dobijaju čistu zakonsku mogućnost da novac koji dobiju iz budžeta za ove namene preusmere privatnim kompanijama, koje dobijaju odrešene ruke da sa psima postupaju kako im je volja! Ovakvo rešenje ne samo da legitimiše nehumano postupanje sa životinjama već i širom otvara vrata za korupciju (sredstva iz budžeta namenjena za poslove zoohigijene se prelivaju u privatne džepove). 3. POGORŠAVA SE POLOŽAJ ŽIVOTINJA U PRIHVATILIŠTIMA- Briše se važeća odredba člana 66 stav 4 po kojoj su opštine dužne da napuštenim i izgubljenim životinjama u prihvatilištima koje su bolesne ili povređene pruže odgovarajuću veterinarsku pomoć. Isto tako za razliku od važeće definicije koja predviđa da se u prihvatilištima ’’pruža pomoć i briga napuštenim životinjama’’ novi zakon to izostavlja i kaže da prihvatilište služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih, izgubljenih i oduzetih životinja. Dakle, veterinari više nemaju dužnost da pružaju pomoć životinjama u prihvatilištima.             II    NACRT ZAKONA NIJE HARMONIZOVAN SA EU REGULATIVOM Primera radi tri od pomenutih Direktiva na koje se zakonodavac poziva odnose se na uzgoj koka nosilja, a novi ZDŽ ni u jednom jedinom članu koke nosilje uopšte ne pominje?!  Jedna od direktiva odnosi se na zaštitu teladi, druga na zaštitu svinja, a naš zakonodavac ni ove kategorije životinja uopšte posebno ne izdvaja, niti propisuje obavezne tehničke i prostorne standarde za njihov uzgoj. Pretpostavljam da će se Ministarstvo pred evropskim partnerima vaditi time da će to regulisati pravilnicima, ali u tom slučaju donošenje novog zakona i nije bilo neophodno. Ono što je posebno sporno su ogledne životinje regulisane Direktivom 2010/63 EU. Odredbe zakona u velikoj meri slede strukturu i standarde ove direktive ali izostavljaju ono ključno - uopšte nije predviđen član 34 ove direktive koji predviđa mogućnost i obavezu nenajavljenog inspekcijskog nadzora, nije implementiran član 43 koji predviđa obavezno javno objavljivanje sažetaka svih projekata koji se vrše na životinjama, a etičku komisiju za sprovođenje eksperimenta formira sam korisnik eksperimenta (čl. 41 Nacrta ZDŽ)?! Znači onaj ko vrši eksperimente pravi sam sebi komisiju za kontrolu, javnost nije upoznata sa time kakvi se eksperimenti vrše i nema nepristrasnog inspekcijskog nadzora?!  Pored toga, Ministar donosi gotovo sva ključna rešenja (odobrenja projekata, izuzetke za primate, zaštićene vrste, ponovnu upotrebu životinja, dupliranje projekata, dozvole za genetičke manipulacije), bez obaveze javne objave, transparentne evaluacije ili nezavisnog tela za odobravanje. Jasno je kakve mogućnosti za zloupotrebe to ostavlja!? Dakle pozivanje na EU propise služi da se javnosti ’’zamažu oči’’, pred evropskim partnerima opravdaju dobijena sredstva, a kroz zakon provuku navedena rešenja koja idu na uštrb životinja i njihove dobrobiti a koriste određenim privatnim subjektima.  Odbacivanjem ovog nacrta Ministarstvo bi konačno poslalo poruku da mu je dobrobit i humanost prema životinjama važnija od interesa pojedinaca i profita. Usvajanjem ovakvog teksta, međutim, jasno nam stavljaju do znanja da staju na stranu korupcije, nehumanosti i beskrupuloznog zarađivanja na patnji živih bića. Time ne samo da izdaju poverenje građana, već i potvrđuju da za njih ni zakon ni moral nisu obaveza, već sredstvo za zaštitu sopstvenih interesa. Tim za dobrobit životinja Kreni-Promeni

Pretežno motociklisti sa motorima preko 250 cm3 prave nesnosnu buku, naročito u večernjim i noćnim časovima u vreme odmora. Nisu pošteđeni ni delovi grada gde se nalaze bolnice, porodilišta ili škole. U pitanju je buka koja daleko nadmašuje propisane gornje granice definisane Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima (Sl.glasnik RS br.75/2010) 

Prekomereno zagrevanje gradskih sredina dovodi do sve ozbiljnijih posledica: povećanog rizika od toplotnih udara, povećanog umora, stresa, smanjenja kako produktivnosti tako i kvaliteta društvenog života. Ozelenjavanje i zaštita postojećih zelenih površina nisu samo estetski zahtevi već i neophodne mere za prilagođavanje klimatskim promenama kroz stvaranje zdravijeg, otpornijeg i prijatnijeg životnog prostora za sve nas. Bez prekopotrebnih sistematskih mera problemi sa visokim temperaturama će se samo pogoršavati, a posledice će imati dugoročni uticaj na javno zdravlje i društvenu koheziju.