Mi, roditelji učenika II-4 razreda OŠ „Đura Daničić“ u Novom Sadu, zahtevamo da učiteljica Smiljana Lalić ostane u svojoj školi i sa svojim đacima. Od prvog dana učiteljica Smiljana je bila oslonac i sigurnost našoj deci. Nije samo predavala - ona ih je učila strpljenju, podršci, zajedništvu i ljubavi prema znanju. Svakog dana lično ih vodi sa četvrtog sprata do same kapije škole, brinući o svakom detetu kao o svom. Ta briga, toplina i pažnja su prava retkost. Za našu decu, Smiljana nije samo učiteljica, ona je osoba kojoj se poveravaju, koja ih bodri kada im je teško, koja se raduje njihovim uspesima i podstiče ih da budu bolji ljudi. Njihovi crteži, poruke i suze na sam pomen njenog odlaska govore više od hiljadu reči. Deca ne žele novu učiteljicu, žele da ostanu uz svoju Smiljanu, kojoj veruju i koju beskrajno vole. Učiteljici Smiljani ugovor o radu ističe 31. avgusta, a rukovodstvo škole planira da je zameni novom učiteljicom. Smatramo da je takva odluka neprihvatljiva i direktno suprotna interesima naše dece. U trenutku kada su im stabilnost, kontinuitet i osećaj sigurnosti najpotrebniji, ovakvim postupkom deca se izlažu dodatnom stresu i nesigurnosti. Rezultati njenog rada govore sami za sebe. Naša deca su program savladala na visokom nivou, a mnogi od njih su već ostvarili uspehe i nagrade na literarnim konkursima. Marta Domonji je osvojila prvu nagradu na konkursu „Literarna riznica“, dok su se radovi Mile Lekić, Leona Kurunci i Vuka Majstorovića našli u zborniku dečjih radova. Mila Lekić osvojila je i treću nagradu na međunarodnom konkursu „Disovo zlaćano pero“. Sve su to đaci upravo iz našeg odeljenja, od septembra II-4, koji rastu uz Smiljaninu posvećenost. Tokom proteklih nedelja uporno smo apelovali, pisali, organizovali skupove podrške i nećemo odustati. Zato nam u ovoj borbi pomozite potpisom, da se učiteljici Smiljani Lalić produži ugovor o radu i da ostane tamo gde pripada – uz decu, od septembra II-4 razreda. Roditelji II-4 razreda OŠ „Đura Daničić“ u Novom Sadu

 Zašto je ova peticija važna: Mesto o kojem govorimo – kupalište kod Lovačkog doma, na ušću reke Kolubare – nije bilo samo reka. To je bilo glavno gradsko kupalište, živo i puno ljudi. Tako su mi pričali moji roditelji – kako su tu dolazili s prijateljima, rashlađivali se leti, pravili uspomene koje i danas pamte. Bilo je to mesto za ceo grad, za decu, omladinu, porodice. Danas to mesto izgleda zapušteno, zaraslo i tužno. A to ne mora da bude tako. Imamo prirodno bogatstvo u samom centru Valjeva – reku Kolubaru – ali je ne koristimo na pravi način. Ova peticija ima za cilj da pokrene uređenje rečnog korita, obnovu brane i formiranje bezbednog, uređenog kupališta. Time bismo: ✅ Vratili duh starog Valjeva ✅ Omogućili mladima da stvore svoje uspomene ✅ Dali svima mesto za osveženje, rekreaciju i odmor ✅ Pokazali da možemo zajedno da učinimo grad boljim Ovo nije zahtevan projekat – potrebna je samo dobra volja, podrška građana i spremnost lokalne vlasti da čuje narod. Hajde da im pokažemo da Valjevci žele da ožive reku, i da ponovo imamo kupalište koje zaslužujemo! 

 Znamo da je Banja Gornja Trepča (Atomska banja) jedina u Srbiji koja posebno pogoduje osobama obolelim od multiple skleroze. Međutim, kako oboleli često nisu u mogućnosti da rade i zarađuju, boravak u ovoj banji im je zbog visokih cena smeštaja i terapija uglavnom nedostupan.  Zato tražimo da se osobama obolelim od multiple skleroze omogući besplatan ili subvencionisan boravak u Banji Gornja Trepča dva puta godišnje, u trajanju od po 10 dana (ukupno 20 dana).  https://www.beyondms.ca/15-more-ways/gornya-trepcha 

Predloženi Nacrt zakona o dobrobiti životinja sadrži brojne nedostatke, a ovo su samo neki od njih:             I    NACRT ZAKONA POGORŠAVA POSTOJEĆE STANJE U VEZI NAPUŠTENIH ŽIVOTINJA I UVODI NEHUMANE METODE ZA REŠAVANJE OVOG PROBLEMA Ni jednom odredbom Nacrt ne pokušava da efikasno reguliše ključne uzročnike velikog broja napuštenih pasa - neodgovorno vlasništvo i neregistrovane odgajivačnice, već umesto toga problem nastoji da reši tako što proširuje mogućnosti za njihovo ubijanje. U tom smislu: 1. Nacrt Zakona proširuje mogućnosti za ubijanje životinja- Po predloženom rešenju životinja se može ubiti ne samo da bi se sprečilo širenje i suzbijanje bolesti već i kako bi se obezbedila ’’prevencija i kontrola bolesti’’, a za to se čak više ne zahteva ni mišljenje veterinara?! (čl. 18 st. 1 t. 5). Dakle ova odredba širom odrešuje ruke svim azilima da pobiju pse koji se tu nalaze pod izgovorom prevencije i kontrole bolesti, i bez mišljenja veterinara!  Isto tako, mišljenje veterinara se više ne traži ni kada se životinja ubija na javnom mestu kako bi se lišila nepotrebnog bola i patnje, ako njen oporavak nije moguć (čl. 19 st. 2). Ko će da procenjuje da li je oporavak moguć ili ne ako se mišljenje veterinara više ne traži?! Na kraju, otvara se mogućnost ministru da odredi ubijanje i u cilju vršenja depopulacije, što znači da ministarstvo sada ima širom odrešene ruke da naredi recimo depopulaciju pasa ili mačaka na određenom području?! (čl. 20 st. 5) Slično rešenje postojalo je u starom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti životinja ali je ZDŽ-om iz 2009 ukinuto, jer se pokazalo i kao neefikasno i kao nehumano.  Problem napuštenih pasa jedino se može rešiti obaveznim sterilizacijama (CNR programi), za šta je EU takođe dala sredstva ali je pitanje gde su ta sredstva završila. 2.  LEGALIZUJE SE I PRAVNO UTEMELJUJE RAD AVENIJE I DRUGIH ’’PRIVATNIKA’’- Po važećem zakonskom rešenju, jedinice lokalne samouprave dužne su da obezbede prikupljanje, prevoz i zbrinjavanje napuštenih i izgubljenih životinja, i da im pruže pomoć, brigu i smeštaj u prihvatilište u skladu sa ovim zakonom (čl. 66 st. 2), dok Zakon o veterinarstvu (čl. 46) obavezuje jedinice lokalne samouprave da organizuju zoohigijensku službu na svojoj teritoriji. Umesto toga, novi zakon predviđa da su jedinice lokalne samouprave dužne da organizuju zoohigijensku službu u skladu sa zakonom kojim se uređuje komunalna delatnost (čl. 74)?! Dakle umesto da se pozovu na sistemski zakon iz ove oblasti- Zakon o veterinarstvu, oni ovim ozakonjuju sva ona sporna rešenja po kojima je zoohigijena komunalna delatnost a životinje maltene komunalni otpad?! Na taj način opštine dobijaju čistu zakonsku mogućnost da novac koji dobiju iz budžeta za ove namene preusmere privatnim kompanijama, koje dobijaju odrešene ruke da sa psima postupaju kako im je volja! Ovakvo rešenje ne samo da legitimiše nehumano postupanje sa životinjama već i širom otvara vrata za korupciju (sredstva iz budžeta namenjena za poslove zoohigijene se prelivaju u privatne džepove). 3. POGORŠAVA SE POLOŽAJ ŽIVOTINJA U PRIHVATILIŠTIMA- Briše se važeća odredba člana 66 stav 4 po kojoj su opštine dužne da napuštenim i izgubljenim životinjama u prihvatilištima koje su bolesne ili povređene pruže odgovarajuću veterinarsku pomoć. Isto tako za razliku od važeće definicije koja predviđa da se u prihvatilištima ’’pruža pomoć i briga napuštenim životinjama’’ novi zakon to izostavlja i kaže da prihvatilište služi za privremeni ili trajni smeštaj napuštenih, izgubljenih i oduzetih životinja. Dakle, veterinari više nemaju dužnost da pružaju pomoć životinjama u prihvatilištima.             II    NACRT ZAKONA NIJE HARMONIZOVAN SA EU REGULATIVOM Primera radi tri od pomenutih Direktiva na koje se zakonodavac poziva odnose se na uzgoj koka nosilja, a novi ZDŽ ni u jednom jedinom članu koke nosilje uopšte ne pominje?!  Jedna od direktiva odnosi se na zaštitu teladi, druga na zaštitu svinja, a naš zakonodavac ni ove kategorije životinja uopšte posebno ne izdvaja, niti propisuje obavezne tehničke i prostorne standarde za njihov uzgoj. Pretpostavljam da će se Ministarstvo pred evropskim partnerima vaditi time da će to regulisati pravilnicima, ali u tom slučaju donošenje novog zakona i nije bilo neophodno. Ono što je posebno sporno su ogledne životinje regulisane Direktivom 2010/63 EU. Odredbe zakona u velikoj meri slede strukturu i standarde ove direktive ali izostavljaju ono ključno - uopšte nije predviđen član 34 ove direktive koji predviđa mogućnost i obavezu nenajavljenog inspekcijskog nadzora, nije implementiran član 43 koji predviđa obavezno javno objavljivanje sažetaka svih projekata koji se vrše na životinjama, a etičku komisiju za sprovođenje eksperimenta formira sam korisnik eksperimenta (čl. 41 Nacrta ZDŽ)?! Znači onaj ko vrši eksperimente pravi sam sebi komisiju za kontrolu, javnost nije upoznata sa time kakvi se eksperimenti vrše i nema nepristrasnog inspekcijskog nadzora?!  Pored toga, Ministar donosi gotovo sva ključna rešenja (odobrenja projekata, izuzetke za primate, zaštićene vrste, ponovnu upotrebu životinja, dupliranje projekata, dozvole za genetičke manipulacije), bez obaveze javne objave, transparentne evaluacije ili nezavisnog tela za odobravanje. Jasno je kakve mogućnosti za zloupotrebe to ostavlja!? Dakle pozivanje na EU propise služi da se javnosti ’’zamažu oči’’, pred evropskim partnerima opravdaju dobijena sredstva, a kroz zakon provuku navedena rešenja koja idu na uštrb životinja i njihove dobrobiti a koriste određenim privatnim subjektima.  Odbacivanjem ovog nacrta Ministarstvo bi konačno poslalo poruku da mu je dobrobit i humanost prema životinjama važnija od interesa pojedinaca i profita. Usvajanjem ovakvog teksta, međutim, jasno nam stavljaju do znanja da staju na stranu korupcije, nehumanosti i beskrupuloznog zarađivanja na patnji živih bića. Time ne samo da izdaju poverenje građana, već i potvrđuju da za njih ni zakon ni moral nisu obaveza, već sredstvo za zaštitu sopstvenih interesa. Tim za dobrobit životinja Kreni-Promeni

Pretežno motociklisti sa motorima preko 250 cm3 prave nesnosnu buku, naročito u večernjim i noćnim časovima u vreme odmora. Nisu pošteđeni ni delovi grada gde se nalaze bolnice, porodilišta ili škole. U pitanju je buka koja daleko nadmašuje propisane gornje granice definisane Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima (Sl.glasnik RS br.75/2010) 

Prekomereno zagrevanje gradskih sredina dovodi do sve ozbiljnijih posledica: povećanog rizika od toplotnih udara, povećanog umora, stresa, smanjenja kako produktivnosti tako i kvaliteta društvenog života. Ozelenjavanje i zaštita postojećih zelenih površina nisu samo estetski zahtevi već i neophodne mere za prilagođavanje klimatskim promenama kroz stvaranje zdravijeg, otpornijeg i prijatnijeg životnog prostora za sve nas. Bez prekopotrebnih sistematskih mera problemi sa visokim temperaturama će se samo pogoršavati, a posledice će imati dugoročni uticaj na javno zdravlje i društvenu koheziju. 

Ukinuti tramvaj broj 2 ne znači samo ukloniti jednu liniju - to znači izbrisati deo identiteta Beograda. Krug dvojke je bio prva ozbiljna, duga gradska linija, koja je povezivala siromašne četvrti Dorćola sa velelepnom Knez Mihailovom, skratila put putniku koji korača uz ulicu Kralja Petra među zanatlijama, trgovcima i masom koja se slivala ka dunavskoj obali. Gotovo čitav vek povezivala je Dorćol sa Knez Mihailovom, uzdizala se Nemanjinom, spajala Slaviju, Pristanište, Saborni hram, Vukov spomenik i vraćala se nazad, crtajući čuveni „krug dvojke“, simbol urbanog, živog Beograda. Odluka o ukidanju tramvajske linije broj 2 doneta je bez javne rasprave, bez učešća stručnjaka i bez konsultacija sa građanima. Umesto da se grad razvija kroz uključivanje ljudi, Beograd se pretvara u eksperiment političke samovolje i urbanističkog voluntarizma. Time se krše principi dobrog upravljanja, prava na javno učešće u odlučivanju i prava na očuvanje kulturne baštine. Ako mislite da treba da: • zaštitimo tramvajsku liniju broj 2, • sačuvamo duh i pamćenje Beograda, • sprečimo urbani inženjering bez narodne volje, • i osiguramo da naš grad ostane mesto u kome se javni interes ne briše gumicom političke volje. Vaš potpis je glas za Beograd koji pamti, povezuje i pripada svima. I ja sam Beograd! Kreni-Promeni 

Godine 2020, izuzev nekoliko profesora, meštana i aktivista, skoro niko se nije bavio pitanjem zaštite doline Jadra od uništavanja od strane Rio Tinto. Nakon pokretanja javne kampanje, peticije i organizovanog rada na terenu, pokret Kreni-Promeni je, zajedno sa meštanima i drugim organizacijama iz alijanse SEOS, organizovao blokade koje su dovele do otkazivanja ovog projekta. I pored pokušaja vlasti da ovoj projekat oživi vrati, raspoloženje u narodu je takvo da je jasno da NEĆE KOPATI. Gotove sve stranke i pokreti danas javno zastupaju stavove za koje smo zalagali onomad u kampanji.   Naš cilj je da “Čiste ruke” postane nulta tačka ozdravljenja srpskog društva i nešto za šta svaka vlada nakon promene trenutnog režima biti svesna da, ili će morati da sprovede ili će ubrzo postati bivša. Ukoliko bilo koja naredna vlast ne bude sprovodila čistku, to će za nas građane značiti da borba nije gotova.  Kraj je kada kao građani iskorenimo kriminal i korupciju, koji su okupirali institucije Republike Srbije! Potpiši zahtev da, nakon promene aktuelnog režima, sprovođenje programa “Čiste ruke” bude označeno kao najurgentniji prioritet nove vlasti.  Savo Manojlović, Slobodan Tomić i Tim “Kreni-Promeni”

Da li želite da budete gosti u banji u kojoj vaši domaćini celo leto nemaju ili često ostaju bez vode? Vrdnik je banja koja svakog dana raste. Ubrzana gradnja dovela je do preopterećenja vodovodne mreže koja je, kako navodi Vodovod Ruma u zvaničnom dopisu građanima "nedovoljnog kapaciteta da omogući transport dovoljne količine vode do potrošača." Voda nam je neophodna za život a ozbiljna rekonstrukcija vodovodne mreže jedino održivo rešenje, koje bi nam omogućilo normalno snabdevanje vodom. Kako dalje navode u pomenutom dopisu "rekonstrukcija vodovodne mreže zahteva velika finansijska sredstva koja Opština ne može da obezbedi bez pomoći Pokrajinskih i Republičkih fondova." Ako volite Vrdnik, podržite nas! ZA NAS VRDNIK JE PRE SVEGA DOM PA TEK ONDA BANJA. Članci: https://nova.rs/vesti/drustvo/zasto-je-najpopularnije-mesto-na-fruskoj-gori-i-ovog-leta-bez-vode-u-planu-visemilionski-turisticki-projekti-ali-ne-i-rekonstrukcija-vodovodne-mreze/ https://n1info.rs/biznis/visednevne-nestasice-vode-svakodnevica-zitelja-popularnog-turistickog-mesta-na-fruskoj-gori/ 

Rukovodstvo i zaposleni u privatnoj firmi Avenija MB krše Zakon o dobrobiti životinja i Pravilnik o radu prihvatilišta, jer su direktno odgovorni za ogroman broj uginuća napuštenih pasa, kao i za nehumano postupanje sa životinjama koje su izložene torturi prilikom hvatanja, transporta, smeštaja i boravka u prihvatilištu. Zbog prakse nekontrolisanog dislociranja uhvaćenih životinja, direktno doprinose širenju zaraznih bolesti (parvovirus, štenećak, đardija itd.) širom teritorije Republike Srbije, što predstavlja rizik od zaražavanja za vlasničke i napuštene životinje. Na taj način sebi obezbeđuju nove poslove, jer potom iste pse hvataju na teritorijama drugih opština. Zbog nepostojanja saradnje sa građanima i aktivistima onemogućava se uvid u rad firme i udomljavanje napuštenih životinja, dok je istovremeno registrovan veći broj fizičkih napada od strane vlasnika i zaposlenih firme na građane i aktiviste, od kojih neki imaju i sudski epilog. Privatna firma Avenija MB ima ugovorene tendere sa više od 40 opština u Republici Srbiji, čime koristi javni novac za nezakonite i nehumane aktivnosti. Imajući u vidu broj opština sa kojima ima sklopljene ugovore, postavlja se pitanje šta se dešava sa uhvaćenim psima, budući da njihov broj višestruko premašuje smeštajne kapacitete prihvatilišta Avenije MB. Ukidanjem dozvole za rad Aveniji MB u oblasti zoohigijene, sprečiće se mučenje i ubijanje napuštenih životinja, koruptivne radnje, zloupotrebe i nenamensko trošenje javnih sredstava iz budžeta Republike Srbije, što će biti jasan primer da će svako ko krši zakon biti krivično gonjen. Ova priča nam daje nadu da možemo promeniti situaciju i u većini ostalih prihvatilišta u zemlji, da će se institucije naterati da rade i da će strateški i na civilizovan način rešiti problem prekobrojnog broja napuštenih životinja i njihovog zlostavljanja. Jer, „veličina i moralni napredak jedne nacije može da se meri po načinu na koji postupa prema životinjama“, a jedan od načina na koji TI možeš doprineti toj promeni jeste da potpišeš ovu peticiju! Stop Aveniji MB — zaustavimo korupciju, zlostavljanje i ubijanje životinja o trošku građana! Tim za dobrobit životinja Kreni - Promeni

 Mi, dolepotpisani građani, ovom peticijom izražavamo svoju duboku podršku inicijativi da se jedna ulica na opštini Zvezdara nazove po velikanu srpske nauke i astronomske tradicije — Vojislavu Miškoviću. Vojislav Mišković (1892–1976) bio je jedan od najznačajnijih astronoma i naučnih organizatora u istoriji Srbije. Po povratku iz Francuske, gde je stekao najviša naučna zvanja, postao je direktor Astronomske opservatorije u Beogradu 1926. godine. Njegovom energijom i vizijom, Opservatorija je preseljena na Veliki Vračar, gde je izgrađen moderan naučni kompleks — današnja Zvezdara, koja je svoje ime dobila upravo po ovom uzvišenju i njegovoj novoj funkciji kao centra astronomskih istraživanja. Zahvaljujući Miškoviću, Opservatorija je postala najvažniji astronomski centar na Balkanu. Pod njegovim rukovodstvom, uvedeni su prvi ozbiljni posmatrački programi, a institucija je počela da objavljuje i naučne biltene. Čak i u najtežim trenucima — tokom Drugog svetskog rata, kada su prostorije bile okupirane, instrumenti zaplenjeni, a osoblje rasuto — Vojislav Mišković je uspeo da očuva rad Opservatorije svojim neverovatnim trudom, diplomatskom sposobnošću i ličnom žrtvom. Opservatorija, osnovana još 1887. godine, pod njegovim vođstvom dobija savremene temelje i ulazi u zlatno doba. U njoj su kasnije radili i mnogi drugi velikani srpske nauke, uključujući i Milutina Milankovića. Danas je kompleks Opservatorije spomenik kulture, a i dalje predstavlja simbol nauke, obrazovanja i nacionalne težnje ka znanju i razvoju. Dodeljivanje imena jedne ulice Vojislavu Miškoviću, upravo na Zvezdari — mestu koje je i sam oblikovao — ne bi bila samo počast ovom velikom čoveku, već i simbolično priznanje ulozi nauke u društvu, istoriji i budućnosti Beograda i Srbije. Time bi se trajno sačuvalo sećanje na vizionara koji je svojim radom obeležio čitavu jednu epohu domaće astronomije. Zato pozivamo sve nadležne institucije da prepoznaju značaj ovog predloga i da Vojislavu Miškoviću, čoveku koji je Beograd učinio gradom zvezda, dodele ulicu dostojnu njegovog imena. Zahvaljujemo na razumevanju i podršci.

Kao zakonski staratelj majke koja je nakon moždanog udara postala teško dementna i uz to boluje od Alchajmerove bolesti, neophodan joj je 24 satni nadzor. Staranje o takvim bolesnicima je veoma teško, a radni staž se ne računa.  Kao što roditelji-stararelji bolesne dece traže priznanje radnog staža, tako i deca-staratelji teško bolesnih osoba kojima je oduzeta poslovna sposobnost traže isto.