100 potpisa je prikupljeno
Za: Skupština grada Beograda, Opština Palilula, Aleksandar Vučić
Kanalizacija - NE septičke jame za levu obalu Dunava
Izgradnja kanalizacione mreže na levoj obali Dunava - civilizacijski imperativ.
Zbog čega je ovo važno?
Pre 5.000 godina, početkom trećeg milenijuma pre nove ere, u neolitskim naseljima na ostrvu Orkni u blizini severne Škotske, stanovnici su izgradili kanale obložene kamenom, duboke 35-60 centimetara. Tako su su odvodili otpadne vode i fekalije od nužnika do obližnje litice gde se sadržaj izlivao u more.
Pre oko 4.000 godina, dva milenijuma pre nove ere, Palata Knosos na Kritu, imala je kanalizacione odvode iz svakog dela palate. Glavni kanalizacioni odvod je bio obložen kamenom i u njega je veliki broj kanala „dovodio“ kišnicu. Jake kiše, koje su periodično padale, čistile su kanalizaciju.
U Mesopotamiji su palate iz prvog milenijuma pre nove ere imale odvode koji su bili obloženi blokovima asfalta. Dakle, pre tri hiljade godina. Manje napredni samim tim i manje zdravi načini odvođenja kanalizacije, bili su tipični za klasičnu Grčku i Rim. U četvrtom veku pre nove ere, cevi su išle od kuća do kolektora, na ulicama, koje su povremeno praznili privatni preduzimači.
Izgradnja prvih objekata kanalizacije u Beogradu započeta je 1905. godine. Izrada Generalnog projekta Beogradske kanalizacije poverena je višem inženjeru Dušanu Ninkoviću. Do 1910. godine izgrađeno je više od 2.000 metara kolektora i preko 7.000 metara cevnih kanala.
Princip da Savu treba maksimalno štititi od izlivanja otpadnih voda i preusmeravati ih prema moćnijem Dunavu, utvrđen još 1910. godine, važi i danas. Kanalizacija je jedno od najvećih zdravstveno-bezbednosnih dostignuća civilizacije, ali u Srbiji još nije dostupna čak trećini građana. 101 milion kubnih metara otpadnih voda godišnje se stvara u Srbiji, dok se prečišćava samo 31 milion, od čega se mikrobiološki i hemijski prečišćava manje od 12 miliona kubnih metara.
Otpadnim vodama nazivaju se vode koje su promenile svoj prvobitni sastav, unošenjem štetnih materija, čija prisutnost uzrokuje promenu fizičkih, hemijskih, bioloških ili bakterioloških karakteristika vode, zbog čega se ne mogu koristiti u poljoprivredi, niti u bilo koje druge svrhe.
2019. su obilne padavine u Beogradu napravile fekalnu poplavu i izazvale katastrofu u naseljima Kotež i Borča, na levoj obali Dunava. „Ovde ćemo za kanalizaciju da damo 80 miliona evra. Ja vam garantujem lično“, stajao je Aleksandar Vučić u leto 2019. godine u Borči i dodao: „Ja sam odgovoran za to. Mene držite za reč za to i meni kažite da sam kriv ako se tako nešto ne bude dogodilo.“ U oktobru 2019. Vesić je potpisao ugovor sa Evropskom investicionom bankom o kreditu vrednom 35 miliona evra za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava. Ali, leva obala Dunava, nije dobila kanalizaciju.
U Beogradu oko pola miliona stanovnika naselja Kotež, Krnjača, Ovča, Reva, Padinska Skela i Borča još nema kanalizaciju.
Bolesti uzrokovane zagađenom vodom:
1. Salmoneloza
2. Melioidoza
3. Kriptosporidioza
4. Gijardija
5. Gastroenteritis
6. parazitski, a prvenstveno pljosnati crvi
U Srbiji je poslednja epidemija kuge zabeležena pre više od 160 godina. Od tada ekološki uslovi nisu kvalitativno izmenjeni, smatra se da je i dalje u Srbiji prisutna potencijalna opasnost od unosa i širenja kuge, i to fekalno-oralnim prenosom, koji se obično dešava iz kontaminirane hrane ili vode. Zbog svih navedenih razloga, zahtevamo da se u najkraćem roku reši pitanje kanalizacione mreže na levoj obali Dunava!
Dragana Zrnzević i Tim Kreni-Promeni Palilula
Pre oko 4.000 godina, dva milenijuma pre nove ere, Palata Knosos na Kritu, imala je kanalizacione odvode iz svakog dela palate. Glavni kanalizacioni odvod je bio obložen kamenom i u njega je veliki broj kanala „dovodio“ kišnicu. Jake kiše, koje su periodično padale, čistile su kanalizaciju.
U Mesopotamiji su palate iz prvog milenijuma pre nove ere imale odvode koji su bili obloženi blokovima asfalta. Dakle, pre tri hiljade godina. Manje napredni samim tim i manje zdravi načini odvođenja kanalizacije, bili su tipični za klasičnu Grčku i Rim. U četvrtom veku pre nove ere, cevi su išle od kuća do kolektora, na ulicama, koje su povremeno praznili privatni preduzimači.
Izgradnja prvih objekata kanalizacije u Beogradu započeta je 1905. godine. Izrada Generalnog projekta Beogradske kanalizacije poverena je višem inženjeru Dušanu Ninkoviću. Do 1910. godine izgrađeno je više od 2.000 metara kolektora i preko 7.000 metara cevnih kanala.
Princip da Savu treba maksimalno štititi od izlivanja otpadnih voda i preusmeravati ih prema moćnijem Dunavu, utvrđen još 1910. godine, važi i danas. Kanalizacija je jedno od najvećih zdravstveno-bezbednosnih dostignuća civilizacije, ali u Srbiji još nije dostupna čak trećini građana. 101 milion kubnih metara otpadnih voda godišnje se stvara u Srbiji, dok se prečišćava samo 31 milion, od čega se mikrobiološki i hemijski prečišćava manje od 12 miliona kubnih metara.
Otpadnim vodama nazivaju se vode koje su promenile svoj prvobitni sastav, unošenjem štetnih materija, čija prisutnost uzrokuje promenu fizičkih, hemijskih, bioloških ili bakterioloških karakteristika vode, zbog čega se ne mogu koristiti u poljoprivredi, niti u bilo koje druge svrhe.
2019. su obilne padavine u Beogradu napravile fekalnu poplavu i izazvale katastrofu u naseljima Kotež i Borča, na levoj obali Dunava. „Ovde ćemo za kanalizaciju da damo 80 miliona evra. Ja vam garantujem lično“, stajao je Aleksandar Vučić u leto 2019. godine u Borči i dodao: „Ja sam odgovoran za to. Mene držite za reč za to i meni kažite da sam kriv ako se tako nešto ne bude dogodilo.“ U oktobru 2019. Vesić je potpisao ugovor sa Evropskom investicionom bankom o kreditu vrednom 35 miliona evra za izgradnju kanalizacije na levoj obali Dunava. Ali, leva obala Dunava, nije dobila kanalizaciju.
U Beogradu oko pola miliona stanovnika naselja Kotež, Krnjača, Ovča, Reva, Padinska Skela i Borča još nema kanalizaciju.
Bolesti uzrokovane zagađenom vodom:
1. Salmoneloza
2. Melioidoza
3. Kriptosporidioza
4. Gijardija
5. Gastroenteritis
6. parazitski, a prvenstveno pljosnati crvi
U Srbiji je poslednja epidemija kuge zabeležena pre više od 160 godina. Od tada ekološki uslovi nisu kvalitativno izmenjeni, smatra se da je i dalje u Srbiji prisutna potencijalna opasnost od unosa i širenja kuge, i to fekalno-oralnim prenosom, koji se obično dešava iz kontaminirane hrane ili vode. Zbog svih navedenih razloga, zahtevamo da se u najkraćem roku reši pitanje kanalizacione mreže na levoj obali Dunava!
Dragana Zrnzević i Tim Kreni-Promeni Palilula